ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)

Strana - 224

[24. strana] Gospodina za godovno. Veselimse pako neizmerno, da meni otakova prilika za govoriti dana jest, gde očivestno budem smio govoriti od našega domorodnoga jezika, koji tulikom puku jest poznat, a što rekoh tulikom puku, dapače paklu i raju člani poštovani! zato potrebno nama jest najpervić u našem domo rodnom jeziku uvižbavatise potrebno nama jest, da jedan kojega žudite da je verlo u domorodnih poslih uvižban nama za naučitelja podelite a takov pak jest Gospodin Lju

... [devit] Pihler što vi svi skup z-menom jeste mogli opaziti, da u grudih njegovih živa vatra za domoljubnom slavom. Kratkom mom govoru na varh dospëvam domorodni Sini! zato molim dabi bila med nama sloga bez koje naša čitaonica jest mertva kak gader telo bez duše uvežbajtese u domorodnom jeziku, čitajte knižice ovoga i drugoga jezika pokažte, daste pravi potomci naših pradčdah, poslujte u danu i noći, jer vaši čini pod Bogom i ljudem obilnu budu imali nagradu, Vaše sloge član, i sve dobro želajući ostajem. [25. strana] Dana 17-a Studena 1839. Po slavnom saboru, obsudjeni jesu, polag uredbe 2-ge sub. B. na plaću od 10 kr. radi prekeršene urredbe: Janko Sanić, Miloš Poturičić, Janko Kiepach. Rekao sam Smičiklas-predsednik. Govor. Na Gosp. Članove slavne Čitaonice Ilirske dana 17-a Studena 1839. Bratji svaki izmed nas Neka ćini rodu glas. Posl. Ilirska. Jakno Pčele bez svakoga truda Kad u letu jest sopara huda, Med iz ružić rumeni je piju I u svoje koše skup nosiju. Ljuta zima i mraz kad nastane Imatiče nježne dosta hrane; Tako i mi sada bratjo mila Da se bude naša ponosila, Ah ilirska mila Domovina Da je takve sine porodila Složno cvetje s livadah sbirajmo I u koše mi naše znašajmo. [26. strana] Zkup se daržmo i grudi uspirmo, Koša našeg uresit tersimo, Da kad naši ah Dušmani ljuti Na nju dojdu da im pamet smuti. I da neda u se ni gledati Već ih bude mačem odganjati. Složno! složno! sad dok jest vreme Upartimo na nas teško breme. 224