ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)

Strana - 222

Kad pako od čitanja kakvim drugim poslom ozvan bude, Knigu istu u spravilo ktomu odredjenog Bibliothecara ali drugog predati imade. Ako bise ko podstupio ovu Uredbu u tom prekeršio, dabi koju Knigu Kome god izvan društva našeg čitati dao, za Kaštigu mečemo 20 kr [Pokraj toga precrtano »em«]. Petar Stiić — Bilježnik, Smičiklas — Predsd., Rikard Kušić — Prisëdnik i Član, Dragutin Pajanović — Prisednik, Ivan Malić — Knjižničar. [20. strana] Govor Janka Kipah deržan 4-a Studena 1839. Plemenita Gospodo! Kakgoder rados i veselje zevsema skupa slažujese, tak takajše jal i nazlob med sobom razlučna jesu: koje obodvoe u dvih ztranah napervostavitiču. Buduć da jal i nazlob jesu glavne zabavi ce i koren razdruženja priaznoga, što oči vesto vidimo u našoj miloj Domovini; vidimo Bratjo mila! iz čitavog uspomena sveta, štose je dogodilo 892-o u istom Rimu, dasu u jedno vreme dva Pape postali, i ovak boj i neslogu zrokuvali. Dakle Bratjo mila! ostavimo i bežimo ovu čemernu zmiju, izkorenimo nju iz pameti naše, ter ljubav med nama zasadimo; jal pako i neslogu u vëkovitu spravu odhitimo ne samo od nas, nego takaj što najdalje od naše narodnosti. Rekoh. [21. strana] Govor. Nikole Hranilovića, dana 24-a Studenoga 1839. Slavna i Plemenita Gospodo! Kao no u tamne vajme zapuščenih ponorah kute, kada près vitli nebomožnog' sunca traci varh raskoša sa ilirskog Neba spuščajuči se, leskajući sjajnorn svëtlostju svojom, najmanjem mravcu u njih stanujučem velemožnu sjajnost davaju; ravno otako maličnim načinom bivalo je smo jim za ljubav domovine plamom neugasivim spešno gorečem šarcem, koje tužno i žalosno u grudih sa razširavanjem Jezika junačko ilirskoga razjarenim kucajuće, dokle velim slavne veselja iskre s grudih vaših šnjim se sastajuć urësilega jesu, kada najmre mene članom slavno plemenitoga društva imenuvali jeste, radost počutio, a žalost izčeznuti pustio jesam, radost rekoh koju šarca moga makar baš i obilno prosuti harniti nebi bili mogući uzdasi, radost koju slabim mojim perom zadosta opisati moguć nisam bio. Ovoj dakle neizgorno velikoj radosti za dosta učiniti vama najprie Bratjo Plemenita u kojih Bratinstvo uzet' jesam zahvaliti dosta nemožem. Tebe dakle koji stablo oviuh malobrojnih ali vendar čvarstih granah jesi, ali bolje rekuć koji Vodja slavni Sloge vëncom hrabre tvoje vojnike vodeći jesi hvalim; zatim pako vama Bratjo mila, koji mene u broj vaš hrabri uzeli jeste naplatiti trudom mojim žudio budem, trudom velim koji parvi u grudih plam222