ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)

Strana - 219

Duboko anda u pameti izkajuć, Koja ovom prilikom reči bi morao, ogledaosamse na slogu, — liepi onaj društva človećjega stup! na Koga nasloniti osegurajmose svi pod tenj om širokoga ovoga Sveta vižbajuči Ljudi, Kojim reci možese: O plemeniti i rekaoh! blagi ovakovi Ljudi, koji mislite, da kad dana života vašega sniknedu, vi pako snikniti nečete. O, vi Koji na jedno ver stnu s nama sreču obazreliste, — [rastavljeno s 12. na 13. stranu.] [13. strana] kažite, prosimo vas, kamo naša liepa žudenja, zbiljana zašcita, i prigodne izobrašenosti nas vabidu, možebiti u jedan zločinacah viranjak, ali jedan ljuti zrakah uklop? ne zaisto ne. — već nas vode sva ova naša nakanjenja u tihane Domovine dolinice, gdi sunašce sobazrelim svojim tracim goji serca junačka, i nji nama jednu Krepost, jednu žertvenost, jedno uma bitje privličuje. Ovim dakle, kuliko jest moguće, dokazati tersiosamse, samo iz strane promislio jednoverstnu med nama sloge sverž posaditi, drugo pako, čemu serce naše jest pridato i prilepljeno, i K-čemu nas nagnjenje izobraženo privlači, u tome, velim, i uobražen je uma, i pamet naša soglasno sudeluju, i razumi jenu našemu pomažu. Rekoh. Ilir iz Horvatzke. Po deržanom ovom govorom odlučena jesu potrebnia za našu Čitaonicu, i pregledani Protokoli Knjižarički, i Kasaonički — zločestie uredjena popravljena, i dobro uredjena potverdjena — občenito pako odlučeno, dase pribavidu Knige glasovitoga Pisca Choke, što sve uredjeno i po istom Sabora Prisedniku jest učinjeno. Juraj Smičiklas m.p. Predsednik. [14.strana] Govor Pravi Domorodac ljubi Domovinu. Kakogodar svaki i poslednji mrav, kojemu nitko zaisto ikakvu moć daje, za uzderžati njegovo življenje, ljubi ono svoje mësto, u kojemu na svetlost je izišao, i sverhu toga tersise da pametno uredi svoje stanje; ar ako dojde njegov Nepriatelj, zrušimu svoje prebivalište, ter napravi mu veliku rasipnost, koja ga i posle ubije; medtemtoga ako i malo može još gibati, opet ide pogledati ono njemu povoljno mëzto: Tako isto prave kervi domorodac ljubi svoju domovinu, koja ga je na noge podigla, iz onog' uzroka, da može sebe i nju braniti proti navaljenam nepriatelja, i ako ga obali takov Čovik, on još ostaje ljubitelj svoje sladke domovine, zaderžava svoj uljudni Jezik Ili ti govor, i upirase, da njega još bolje uvede u občinu. — Dakle ako sami med sobom popitamose, što je naša domovina? zaisto najlaglje odgovoriti možemo; jest naj mre stran, gdë smo se mi i naši predj i odgojili, gnjezdo, u kom smo' ugrijani zrak, kojim smo dihali, i najzadnić zemlja, gde leže kosti Otacah naših, i u koju čemo mi sami najposlie dospčti. — Kakovo bi anda šarce moglo biti, 219