ARHIVSKI VJESNIK 11-12. (ZAGREB, 1968-1969.)
Strana - 122
Teže je išlo s Radićem Sanko vicem. 180 3 0. I Senat je razmišljao da li da se od njega isposluje posebna povelja o darovanju Primorja ili da se on potpiše na povelji kralja Ostoje zajedno s ostalim bosanskim velikašima. Prevagnulo je mišljenje da se on samo supotpise i da mu povelju na potpis odnesu dubrovački poklisari iz Bosne s time da ga potraže na području od Konjica na niže. 181 Radič se, međutim, nije potpisao. Dubrovčani su bili, izgleda, zabrinuti njegovim držanjem. Pomišljali su 6. II poručiti svojim poklisarima u Bosni da razgovaraju s njim prije nego se uđe u posjed Primorja, ali su od toga odustali. 182 Tjedan dana kasnije, 13. II zahtijevaju od svojih ambasadora u Bosni da im Ostoja potvrdi sve stare isprave. 183 Očito je da Dubrovčani žele, prije primopredaje Primorja, još jednom imati kraljevo jamstvo i, sigurnost. To upućuje na zaključak da su postojale stanovite prijetnje protiv ustupanja Primorja njima. Istodobno Dubrovčani šalju svojim poklisarima u Bosnu pismo •koje će predati Radiču. Oni će ga pozvati da dođe u Dubrovnik, usprkos činjenici da im nije izdao povelju o Primorju. 184 17. II, kad je počela primopredaja Primorja, Senat ponovo upućuje poziv Radiču preko njegova pouzdanika, da dođe u Dubrovnik. Usprkos tome Senat je i dalje oprezan, pa 24. II šalje poslanstvo u Bosnu. Vode ga Pavle Gondulai, Mihajlo de Rasti i Luka de Bona, s posebnom porukom, uputom (comissionem) za Nikolu Goze, 185 zacijelo zato da Radič uvidi da iza Dubrovčana stoji bosanski kralj. Sutradan Senat odlučuje da se preporuči N. Goze da pokrene pitanje sela Lisac u Primorju da ga dobijii Dubrovčani. Određena su tri službenika koji će mu izraditi smjernice u tom smislu. Ali, istodobno se zabranjuje odlazak poklisara u Bosnu da pokrenu pitanje sela Lisac. 186 Nastala je neka prepiska s Radićem. Senat, naime, 5. III odlučuje da se odgovori na neka njegova pisma. Radič je tražio zajam od dubrovačke vlade, ali 28. III Senat odbija da mu ga dade. 187 Selo Lisac je i dalje u dubrovačkim preokupacijama. Htjelo se opet 17. IV, u tome angažirati N. Goze u Bosni, ali se odustalo. Čitava ta igra s Radićem počinje ulaziti u završnu fazu. 21. y Senat zaključuje da se predloži Velikom vijeću odobrenje slanja poslanstva Radiču na čelu s jednim plemićem sa svrhom da se Radič smiri (ad quietandum ipsum Radicium). Prijedlog je došao pred Veliko vijeće 23. V i ono ga prihvaća. Teško* je bilo pronaći plemića koji će se prihvatiti tog zadatka. Zato Veliko vijeće predlaže da se povisi kazna, iznad one predviđene Statutom, onom poklisaru koji se ne odazove na dužnost, nego se radije šeta po Placi (Prima pars est de acrescendo penam dicto ambassiatori elldgendo ultra penam Statuti et qui vadit per plateam non habet excusam). Prijedlog nije dobio većinu. Nije prošao zacijelo zato jer su mlađi plemići bili protiv. Oni su se radije šetali, nego prihvaćali mučne zadatke. Ostalo je po starom, tj. da se za neposlušnost udari samo kazna predviđena Statutom. Drugi prijedlog, da se tom ambasadoru koji pođe Radiču, poveća plaća od 30 na 180 O odnosu i vezama Sankoviča s Dubrovnikom 1399, usp. Mijušković, n. dj., 44—45, s literaturom. 181 Ref. 31, 125'—126. m Ref. 31, 126'. 183 Ref. 31, 127. 4184 Ref. 31, 127'. 185 Ref. 31, 50. > 86 Ref. 31, 129'. 187 »de excusando nos in totum honeste ab isto imprestito« Ref. 31, 132'.
