ARHIVSKI VJESNIK 6. (ZAGREB, 1963.)

Strana - 108

se gradovi od barem 200.000 duša, koji daju najveći kontingent prihoda ne toliko lokalnom prodajom, koliko lokalnim oglasima. Ti su vrlo skupi, osobito priobćenja, objave i mali oglasnik. Ali za to treba veliko gradjanstvo. Svi u Dalmaciji govore o »Piccolu«, ali malo tko ima pojma što je »Piccolo« i što je njegov glavni trg-Trst, gdje svak talijanski čita i inscrira. Osmrtnica u Piccolu plaća se po 50 for., a u nas? Brzojav i telefon Piccola premašuje 40.000 for. godišnje. Ali on raspača u Trstu po 12-15.000 komada. Ovo drugo (izuzev Goricu, Polu i Rieku) nije mu skoro ništa aktivno, ali mu vabi oglase. Tu se ne mogu činiti prispodobe, jer djelokrug novine ne prelazi granice narodne osobito u nas. Što su u velikom listu 2-3000 Kruna? Toliko " pozoblje brzojava jedan broj u slučaju vanrednih dogadjaja, a ne nadoknadjivaju predplatnici, nego oglasi. Nu tko će za oglas u hrvatskom listu platiti po 20-30 forinti? Isplati li mu se to za one mušterije, što će ih pribaviti? I zato to ide lagano, lagano i hvalit ću sreći ako ove godine ne ostanem pokopan pod deficitom. Brzojave na prvu stranicu ili na treću svejedno, ako se na to publika nauči. Neka sad ovako, jer ni tehnički ne može se bolje radi manjkavosti u tiskari, koja je premalena za ovaj dnevnik. Trebat će akcija i to brzo, da dobavi potrebno. A list se širi. Zavukao se je po Hrvatskoj, Slav. Dalm. Istri i dosta dobro u Bosnu. Sada pravimo 2500 komada. Do malo dana bit će potreba povisiti. Nu ovo je sve nuzgredno. Predjimo na naše jade. Sad sam pisao Smodlaki — prvi put iza Nove godine. Rekao sam mu o utisku, što je na mene učinila njegova izjava i toliko drugih prikora, koliko sam više mogao, a kako mi je bilo pri duši možeš znat. Vjeruj našem prijateljstvu, da sam — na vi est da je izmed ju vas sve prekinuto — plakao u sobi zatvoren. Tresić mi je pisao o nekim pokušajima i ja sam mu odgovorio, da ne pušta, a on mi je javio da neće. Sablazan je već i onako prevršila mjeru. Isprike Smodlakine mogu djelovati na masu, ali ozbiljan čovjek, koji pojmi što mu je dužnost i što mora u stanovitim momentima ne smije uzmaci, pa hiljadu Ruževića oklievalo! Vidi se da je jedva čekao, da uteče u Spi jet, iz kqga još nije bio ni pošao. Sve sam mu pisao to. Nego sada za tebe nastaje kritičan položaj. Sada više nisu oči uprte ni u Smodlaku, ni u Ruževića (o kome su se malo ikad i bavili) nego u tebe, i pita se što ćeš ti učinit. Ti ćeš imat svoj plan, pak ti moja teško da upliva, ali meni se čini, da ti se imperativno nameće dužnost, da se ti žrtvuješ ondje, od kud su drugi ovako mizerno pobjegli. Ti si bio general koji si ih slao u kreševo: kad oni neće moraš ti — pa makar poginuo. Tako mi stvar izgleda. Ili tako — ili kopljem u grm. I bez pizme na ikoga, nego mirno i ravnodušno kao da piješ čašu vode. Narod će primiti odluku i ocieniti je po zasluzi. Meni se čini, da bi to bio najbolji odgovor i jedino riešenje — uostalom javi mi tvoje mnienje. Žrtva bi bila velika, ali je velika sablazan traži. Čuvaj se rheumatizma: ono tvoga stana elegantno, liepo, ali zbiveno„ nije za te, koji od toga trpiš. NBS Rijeka 18. II 1904. Šupilo ponavlja Trumbiću da uzalud traži suradnika; domaći ljudi postavljaju visoke zahtjeve. Ne smatra umjesnim njegov prijedlog o preseljenju lista u Split i poziva ga u Rijeku na sastanak sa osobom nespomenutom^ 108