ARHIVSKI VJESNIK 4-5. (ZAGREB, 1962.)
Strana - 87
nemam više upravo nijednoga komada posebnih otisaka Vašega »Stanka«. Nu ja ću tomu dodati još koju. Najprije javit ću Vam, da kod ministra Tolstova nisam bio, jer još nije primao i ako je baš i znao, da sam ja u Peterburgu, radi moje neznatne osobe nije dakako pravio izuzetka. Ali sam bio kod Vašega Manuila Egoroviča koji je našao »begreiflich« da ja radije ostanem u Berlinu. Taj si ja »begreiflich« tumačim ovako: kad bi ja bio' Niemac, on bi mi jamačno svjetovao da idem u Odesu, jer se u Rusiji Niemcu ipak živi »pretilije« nego li »im Vaterland« ali pošto sam ja »von der verhassten Race der bratja Slavjane« — to razumije se — bog s njim! Ja ću dakle ostati, ako i preko volje, u Berlinu, te se nadam da će jednom i to biti mjerilom dokle je u Rusiji doprlo saznanje svoje zadaće slovenske anno salutis 1877 ! Ja sam posao u biblioteci obavio sretno te se već početkom novembra vratio u našu Šprevsiku Atinu. Ove godine imam preko reda mnogo posla — — svaki dan po 1 sat na universitetu i još po sriedama 2 sata kod kuće. Kod kuće čitam s njemačkim studentima — naše narodne pjesme. Tako sam i opet darnuo u pitanje, koje me toliko zanima te čekam nestrpljivo, kad ćete rhi Vi jednom poslati svoje beogradsko izdanje! Molio bih Vas vot čto: Pišite, molim Vas, Budmanu u Dubrovnik, da li je ona lijenčina primila moje pismo ovog ljeta i kani li mi pomoći, da napišem recenziju na knjigu o srpskim akcentima! Ali ne zaboravite! Ako se što vidite s Legerom, pozdravite ga. Berlin 11. VI 1878. j Prezauzet poslom. Priprema se Berlinski kongres. Molim Vas, ne korite me što Vam jednako dugujem odgovorom — da vidite kolikim sam brigama zabavljen, prije biste me žalili nego li korili. To bježi u predavanje (kojega imam ipak 6 sati na nedjelju) to čitaj korekture (štampam jevangjelje. Zografsko i Arhiv razumije se), to piši sam rasprave to prevodi što ti drugi šalju — od svega toga posla boli me glava. A da je za što? U današnje vrijeme nitko ne radi badava, samo ja sam još jednako takav magarac da se zadovoljujem ičim ili ničim. Vaše pitanje o Parizu »erlediguje« se time, što nemam dosta »perpera« za boravak u Parizu na dva mjeseca — zajedno s djecom i ženom, priznaćete, stoji mnogo, a bez njih neće mi se, jer se bogami i njima hoće odmora — pa kakav bi to i bio odmor u Parizu u Augustu i Septembru mjesecu? Ja ću dakle krenuti nekuda bliže, može biti u okolicu prašku, gdje će mojega suviska novčanoga (oko 400-450 talira) za nas dotjeći na puna dva mjeseca, dok bismo to u Parizu zajeli valjda u 2-3 nedjelje. Jedan list Vašega glosara k pjesmama pročitah odmah te Vam ga isti dan još i vratih, ne znam dodje li Vam sretno ruku — dalje mi ne poslaste ništa. Sav se diplomatski svijet sprema na put k nama 81 — Unter der Linden, koje su postale zloglasne — samo ne čitah jošte nećete li i Vi koju malu »Grossmacht« reprezentirati. To bi meni milije bilo, nego da upravo sam 87
