ARHIVSKI VJESNIK 3. (ZAGREB, 1960.)

Strana - 325

Ječma je posijano 15 vagana na 222 jutra, a dobivena su 203 vagana radom 222 težaka. Zobi je posijano 28 vagana na 20 jutara, a dobiveno je 118 vagana radom 272 težaka. Prosa je posijano 20 vagana na 39 jutara, a dobiveno 113 vagana radom 704 težaka. Heljde je posijano 9 vagana na 19 jutara, a dobiveno je 95 vagana radom 230 težaka. Kukuruza je posijano 37 vagana na 111 jutara, a dobiveno je 4105 vagana u klipovima radom 3911 težaka. Godina 1840. bila je u pogledu poljoprivrede općenito dobra, pa je zato omjer između zasijanih žitarica i dobivenih žitarica dosta povonjan, tj. 1:10. Desetorostruki urod na području Sisačke gospoštije u prvoj polovici XIX st. dosta je rijedak. Napr. već iduće godine 1841. od 65 zasijanih vagana pšenice dobivena su samo 324 vagana, od 27 zasijanih vagana raži dobiven je samo 1.01 vagan, od 14 vagana zasijana ječma dobiveno je 78 vagana, od 32 vagana zasijane zobi dobivena su 132 vagana. Međutim, proso, heljda i kukuruz »spašavaju situaciju«: od 18 vagana prosa dobiveno je 250, od 9 vagana heljde dobivena su 134, od 35 vagana kukuruza dobiveno je 2510 vagana u klipovima. Neke su ekonomske godine bile tako loše da je odnos između posijanog i dobivenog sjemena bio 1:3, 1:2, 1:1 ili još nepovoljniji. U jednoj istoj godini koji put ustanovljen je nepovoljan prirod samo za jednu vrstu žitarica, a za ostale je bio povoljan. Napr. 1839. od 27 vagana raži dobiveno je samo 9, ali od 38 vagana pšenice dobiveno je 325 vagana. 1845. od 6 vagana pšenice nije dobiveno ništa, a od 7 vagana zobi samo 9 vagana. Zato je gospoštija nužno morala stvarati i čuvati veće zalihe hrane u svojim žitnicama. Omjer između zasijanih površina i uroda svakako je nepovoljan, pa f

čak i za najrodnijih godina. Npr. 1835. urod je pšenice osmerostruk, pa ipak jedno jutro od 1600 kvadr. hvati dalo je tek nešto više od 400 kg pšenice. Iste je godine urod raži peterostruk, ali na jednom jutru dobiveno je oko 245 kg. Ječma je na jednom jutru urodilo oko 370 kg, zobi oko 300 kg, prosa oko 290 kg, kukuruza oko 1000 kg. Razlog je takvu stanju svakako opća zaostalost, ali i činjenica da je bilo dosta zemlje i radne ljudske snage i zaprežne stoke, pa se sve to nije mnogo cijenilo. Iz istoga razloga postoji nepovoljan omjer između upotrebljenih težaka i uroda. Iako težaci nisu bili ničim zainteresirani da marljivo obrađuju gospoštijsku zemlju, ipak ne možemo sigurno znati da li je postojao kakav svijesni ili nesvjesni bojkot. Naprotiv je sigurno da je u isto vrijeme seljak podložnik i predijalac sa svojih velikih zasijanih površina dobivao maleni urod, jednako malen kao i gospoštija. Svake se godine obrađivala odn. zasijavala površina od 150 do 200 jutara (po 1200 kvadr. hvati ima 1 jutro). Zemlja je barem svake treće — 325 —