ARHIVSKI VJESNIK 2. (ZAGREB, 1959.)

Strana - 567

ARHIVSKI PRIRUČNICI Uporedo sa razvitkom moderne histo­rijske nauke u 19. stoljeću tekao je i raz­vitak pomoćnih historijskih disciplina. Moderna historiografija, temeljeći svoja istraživanja prvenstveno na pisanoj iz­vornoj gradi, dala je poticaj za bolje i pvrsishodnije uređenje arhiva. Uvođenje znanstvenih metoda u historiografiju i pobjeda genetičkog principa tražila je primjenu taçionàlniK sistema i odgova­rajućih metoda i u arhivima. Savremena arhivistiČka literatura proizašla iz tako­va rada nije suviše obilna. Ipak je dale­ko brojnija nego što se to obično misli. U želji da ukažemo na najznačajnija dje­la arhivističke literature donosimo ovdje nekoliko najpoznatijih arhivističkih pri­lućnika. U njima su iznesena načela i metode rada koje se danas primjenjuju u arhivima. Istina, da su neka od njih već jednim dijelom zastarjela i da se pojavljuju nova mišljenja, koja još nisu općenito prihvaćena. Ali već i ovoliki broj priručne literature demantira laič­ka shvaćanja nekih službenika naših ar­hiva, da je arhivistika tabula rasa, te da nas u našem radu neobvezuju nikakova pravila i nikakovi principi. Nasuprot tome ona samo potvrđuju stalni napre­dak arhivistike kao jedne od pomoćnih historijskih nauka, dok je naša dezori­jentacija posljedica nedostatka iskustava i većih tradicija. 1. Champollion Fijeac, Manuel de l'ar­chiviste des préfectures, des maires et des hospices. Paris 1860. 2. Richou Gabriel, Traité historique et pratique des arhives publiques. Paris 1883. 3. Löher Franz, Archivlehre. Grund­züge der Geschichte, Aufgaben und Einrichtung unserer Archive. Pader­born 1890. 4. Bär M. Leitfaden für Archiv-Benut­zer, 1896. 5. Muller, Feith, Fruin: Anleitung zum Ordnen und Beschreiben von Archi­ven. Für deutsche Archivare bear­beitet von dr. H. Kaiser. Leipzig 1905. Original 1898. — Tal. izd.: To­rino 1908; franc, izd.: Haag 1910; američko izd.: Washington 1944. 6. Taddei P., L'Archivista. Manuale teorico-pratico. Milano, Manuale Ho­epli, 1906. 7. Holtzinger G. & Leist F., Hadnbuch der Registratur = und Archiv-wis­senschaft. Leipzig 1908. 2. Aufl. 8. Barone N., Lezioni di Archivistica. Napoh 1914. 9. Loewe V., Das Deutsche Archiv­wesen. Seine Geschichte und Organi­sation. Breslau 1921. 10. Jenkinson Hilary, A Manuel of Ar­chive Administration. Oxford 1922. 2. izd. London 1937. 11. Fournier Ch., Conseils pratiques pour le classement et l'inventaire des ar­chives et l'édition des documents hi­storiques écrits. Paris 1924. 12. Casanova Eugenio, Archivistica. Sie­na 1928. 2. izd. 13. Pecchiai Pio, Manuale pratico per gli archivisti delle pubbliche ammi­nistrazioni e degli archivi notarili. Milano, Manuali Floepli, 1928. 2. izd. 14. Hruby V., Uvod do archivni teorie i prakse. Praha 1930. 15. Boudet M. P., Manuel de l'Archivi­ste. Hanoï 1934. 16. Meissner H. Otto, Aktenkunde. Ein Handbuch für Archivbenutzer, Ber­lin 1935. — 2. izd.: Urkunden- und Aktienlehre der Neuzeit. Berlin 1950 17. Pennachini L. Enrico, Elementi di archivistica. Roma 1937. 18. Angarano Giovannino, Technica ar­chivistica. Roma 1942. 19. Mitjaev K. G., Teorija i praktika ar­Hivnoga delà. Moskva 1946. 20. Marčianti G., Archivistica. Roma 1949. 21. Buturac J., Arhivska čitanka. Za­greb 1950. Litogr., štampano kao ru­kopis (rađeno uglavnom prema Ca­sanovi i Müller, Feith, Fruinu). 22. Ciceri Angelo, Archivi e Archivisti­ca. Milano 1952. 23. Brennecke A. Archivkunde. Ein Bei­trag zur Theorie und Geschichte des europäischen Archivwesens. Bearbei­tet nach Vorlesungsnachschriften und

Next

/
  • Elrendezés
  • Igazítás
  • Forgatás
Oldalképek
Tartalom