ARHIVSKI VJESNIK 2. (ZAGREB, 1959.)

Strana - 157

sam li ja član karlovačke socijalističke organizacije? Kad sam mu odgovorio da jesam, počeo mi je pričati od Vidov - dana i da zato dolazi ovde i kazao mi je — da ima neki program, koji se tiče vojske i invalida, pa pošto nije poznat u Karlovcu, da bi mogao sam odnjeti do organizacije to je zamolio mene da ja učinim to. Ja sam se malo opirao — ali on mi je kazao — da neka ništa ne sumnjam i da primem od njega ove proglase i da ih ne moram nositi u organizaciju nego da čim kraćim putem ovo dođe — da predam kojemu vojniku — pa da neka mu dadem uputu — neka ovo pročita i porazbaca u vojarni invalidima i vojnicima. Posle toga razgovora je najednom mi se izgubio taj čovjek. 2. Bili znali dati točan opis toga čovjeka? Srednje visine, crne poštucane brkove — crnu kosu koja je duža nego se obično nosi. Obučen u crno od jelo — pliš šešir zelenkasti. 3. Da li vam kazao svoje ime i od kuda dolazi? Imena mi svoga nije kazao —• a ja ga za isto zaboravio pitati. Kazao ml je da dolazi iz Ogulina. 4. Da li vam je dotični neznanac pričao o sadržaju toga letka što? Jest — kazao mi je — da se radi o Vidov - danu i da je taj proglas upravljen samo na vojnike i invalide. 5. Jeste li pročitali taj letak? Nisam — jer ne znam dobro čitati. Samo sam u naslovu pročitao »Braćo vojnici« a ostalo budući je bilo malo tiskano — nisam čitao. 6. Šta ste učinili sa letcima kasnije kad vas je neznanac, koji vam je iste uručio najednom vam se izgubio iz vida? Ja sam pošao sa njima na Baniju i tamo sam sastao dva vojnika jedan od ovih bio mi je poznat, a zove se Srok a za drugog istom mi je Srok kazao, da je radnik izučeni — a samo sada vojnik i da je povjerljiv, da se s njime mogu upoznati — pa sam se natosnjime upoznao — te mi kazao — da se zove Gregorčić. Onda sam govorio sa obadvojicom o tim programima te sam kazao obojici, da se radi u letačima o Vidov - danu, a isti da se tiču samo vojnika i invalida — te sam mu ponudio — da iste od mene preuzme. On mi je nato kazao da on ne spava u vojarni i da on ne može, pa mi je preporučio Gregorčića a ja sam na to zvao njih obadvojicu — do moga stana i tamo sam predab Gregorčiću te letke na ulici nisam zato Gregorčiću predao — da nas tko ne bi vidio. Predao sam letke Gregorčiću u ruke i rekao sam mu neka ih sam pročita ako znade čitati ćirilicu, a neka ih i preda drugima vojnicima. Na to mu je Gregorčić odgovorio da on čitati ne zna — ali da će ih samo razbacati po kasarni — jer se boji, da bi iz toga mogla nastati komedija. Na to je Gregorčić uzeo letke i otišao, a ja sam ostao kod kuće. 7. Koliko po prilici letaka ste primili i jeste li iste jošte kome dali? Meni su po tome neznacu predani po prilici 70—80 komada — a ja sam ih sve predao Gregorčiću. 8. Zašto vi te letke vašoj organizaciji niste predali? Ja te letke zato organizaciji nisam predao — jer me je dotični neznanac umolio, da ih direkte jednome vojniku predam — pa da tako ne zavučem samo razdelenje. 9. Što vam se nije činilo sumnjivim ovo potajno đonašanje letaka i njihova razdioba? — 157 —