ARHIVSKI VJESNIK 2. (ZAGREB, 1959.)

Strana - 146

hteve, koje ste vi postavi H, bezuslovno pristajemo... Mi se nećemo mešati u vaše unutrašnje stvari, ali mi zahtevamo, da se vi u naše unutrašnje stvari ne m ešate... Mi smo se oslobodili i ne mislimo više da se V r a timo pod jaram naših ugnjetača...« Na ovaku jasnu i otvorenu reč beogradska vlada odgovara — zveketom sablje. Nalazeći se na lancu domaćih i tuđinskih bogataša, kojima ne šmeka Vlada Radnika i Seljaka —• širi beogradska vlada svakojake izmišljotine o Mađarskoj, ne bi li od neobaveštenih seljaka i radnika načinila grobare mađarske slobode i povratili grofovsku vladu, te okorele zulumćare, koji i nama počiniše mnoga zla. Srpska rajo — protari oči! Stresli smo jaram mađarske grofovske klike, ali teški okovi još i danas stežu dugim i mučnim radom napaćene naše žuljeve ruke. Zar najbolji i najveći deo zemlje nije i danas u rukama onih, koji je svojim znojem ne zalivaju? Zar fabrike, radnje i dućani nisu i sada u rukama gulikoža? Zar po varoškim i seoskim upravama i danas ne vedre i oblače nakinđurena gospoda i stari žandarsko-policijsko individui? Promenili smo samo gazdu, a i danas smo prosta matica u gospodskim rukama, koji se naslađuju našim radom. A kako je u Mađarskoj i Rusiji? ' Tamo su komuniste (boljševici), lavovski se boreći za oslobođenje slabih i ugnjetenih ljudi i naroda celoga sveta — istovremeno na svome ognjištu uveli istinsku i pravednu demokraciju. U njih je nestalo gospode i sluga, svi ljudi uživaju jednaka prava, jednako su i bogati i siromasi. Jednakost vlada na svima linijama, kao što nas je i priroda stvorila. U njih nije rad robska kazna, nego građanska dužnost, jer ko ne radi — neće jesti — vele oni. Našoj gospodi belih ručica, kao i njenim pariškim tutorima, a našim novim gosama, koji u radniku i seljaku ne gledaju sebi ravna čovjeka, nego biće slično živoj mašini — ne sviđa se ovako u blizini nalazeća se Država Rada i zato joj pod svaku cenu spremaju smrtan udar. Seljaci i radnici Vojvodine! Zar vam nije prozirna mreža, u koju vas uvlače srpske narodne hijene? Oni žele ovekovečiti svoje naslađivanje sa proizvodima našom krvlju orošene zemlje i zato skreću našu pažnju na drugu stranu. Zar se vaše roditeljsko srce ne para gledajući nejaku dečicu, kako mladi kao rosa venu u nezdravim stanovima, dok u našim žuljevim rukama sagrađenim palatama denbelišu parazitska gospoda? Zar ne plače vaša duša videći u dronjcima naše žene, dečicu? Zar vi goli i bosi zimi ne cvrkućete zubima očekujući rada — dok gospoda u toplim stanovima izabiraju lepša odela i obuću? O ti, gospodom prezrena i potištena, a raznim licemerima zavedena srpska rajo — opameti se protari oči, kidaj robske lance! Prekini savez sa vucima u ovčijoj koži, pruži tvoju desnicu žuljevim rukama celoga sveta, pohrli u sa— 146 —