ARHIVSKI VJESNIK 1. (ZAGREB, 1958.)

Strana - 90

Naša je konservativnost kriva da davno do toga već nije došlo. Mi volimo staro a bojimo se novog i zato se često držimo poslovice: »Pleti konac ko i otac.« To duševno raspoloženje našega naroda bilo je također uzrokom, da su se mnogi opirali ujedinjenju našem sa rođenom braćom Hrvatima i Srbima, bojeći se zamjeriti Mađaru. Ali, baš ta misao morala bi nas još više zagrejati za ujedinjenje. Madžari danas, ne samo da politički gospodare nama, nego su nas još više gospodarski zarobili. Njihova gospodarska zajednica sa nama postoji samo na papiru, a inače oni su se sasvim odcjepili od naše državne polovine. Što mi u Austriji trpimo toliko glad i pomanjkanje s vi j eh životnih srestava, kriva je najviše Ugarska. Ona ne samo da protiv nas preduzima carinske mjere, ma također zatvorila je sasvim granicu za nas. Zato naši umiru od gladi. Na račun dualizma stradaju najviše staleži naši. Madžarima mi toliko i ne zamjeramo koliko našoj vladi, koja dozvoljava sve to Madžarima. Zato je nužno da mi raskinemo i s jednima i s drugima. I zato zahtjev jugoslavenskih poslanika za ujedinjenje i slobodu naših nije plod obijesti ili neozbiljne politike naše, nego potreba nesušnoga hljeba, koji se mora i nama dati. To treba, to mora da upamti svaki, koji hoće da opstoji i da kao čovjek živi. A tako se mora razumjeti i deklaracija poslanika naših. 2 Gospodarska važnost jugoslovanske deklaracije. (Slovenec, dne 21. Novembra 1917.) ^ Zahteva jugoslovanskih poslancev po samostojni državi na jugu monarhije se vedno bolj razširja in utrjuje med slovenskim narodom. Dan na dan se pojavljajo glasovi občin, ki se tudi javno pridružujejo tej zahtevi, ki je pod vodstvom ljubljanskega knezoškofa dr. A. B. Jegliča združila vse politične stranke našega naroda za delo v ta veliki namen. Smo pa Slovenci veliki konservativci, radi se držimo starega, in če tudi čutimo, da so drugi pred nami, vender se težko odločimo za napredek. Koliko truda je bilo treba na priliko za gospodarsko probujo našega naroda, koliko sile, preden smo si dokopali pri poljedelstvu do železnega pljuga. Poleg tega je pa suženska vzgoja naših pradedov tudi ostavila še precej sledi v nas. Zato se pri nas tako radi strašimo vsake odločne besede, nezaupni smo ob novih idejah; zadovoljni smo, da le ne čutimo rožljanja verig na nogah, čutimo, da smo v primer z drugimi narodi majhni iz zato smo tudi zadovoljni z drobtinami. Tako duševno razpoloženje našega naroda je krivo, da so nekateri rojaki s prečejšnjimi dvomi sprejeli misel o samostojni državi na našem jugu. Posebno jih je begala misel, da naša deklaracija misli poleg Hrvatov tudi na avstrijske Srbe, ker se s tem deklaracija dotakne srčenovoga gnezda Ogrske, kjer prebivaju Srbi in del Hrvatov. Toda prav ta misel bi nas morala naj bolj bodriti na delo za uresničenje deklaracije. Po našem mnenuju je naš ministrski predsednik Seidler precej osamljen v naši državni polovici s svojo tvrđitvijo, da se je v sedanji vojski dualizem zlasti tudi v gospodarskem oziru skazal. Splošno mnenie ne le avstrijskih Slovanov, ampak tudi Nemcev je, daje novi grb monarhije, — 90 —