ARHIVSKI VJESNIK 1. (ZAGREB, 1958.)

Strana - 579

Rusije i arhivskih fondova ličnoga porijekla — stvaraju izvanredno povoljne uvjete za osiguranje potpunog očuvanja ovih fondova, za njihovu ispravnu organizaciju i svistrano iskorištavanje usporedo s fondovima državnih ustanova i društvenih organizacija koji se čuvaju u državnim arhivima SSSR-a.« Od petnaestak priloga u rubrici »Soabščenija« spomenut ćemo: prikaze Trećeg međunarodnog kongresa arhivista (Firenze, 25—29. IX. 1956.) (1, 219—227) i Međunarodne konferencije Table ronde des archives (Zagreb, 23—25. V. 1957.) (6. 167—173) od G. A. Belova; vrlo zanimljivo saopćenje M. A. Pljuhine — L. E. Šepelova, »Ob ekonomičeskom položenu Rossii nakanune Velikoj Oktjabr'skoj socijalističeskoj revoluciji.« (2, 167 —177), te rad koji su dali V. E. Poletaev — Ju. Y. Tomaševič — V. A. Cernyh, »Nekotorye voprösy otbora i arheograHčeskoj obrabotki teksta dokumentov po istorii Velikoj Oktjab'skoj socijalističeskoj revoljuciU (3, 219—227). I u rubrici »Zametki arhivista« ima između preko dvadeset bilježaka vrlo zanimljivih priloga kao: V. I. Buganov, »Opisanie Moskovskogo vosstanija 1648. g.v. Arhivskom sb

ornike« (4, 227—230;; A. N. Saharov, »Iz istorii krest'janskoj voiny pod rukovodstvom Stepana Razina« (4, 221—223); V. I. Selickij, »O pismah trudjaščihsja v CK RSDRP (b), aprel'-oktjabr' 1917. g. (5, 264—266); M. G. »Krest'jane stran Severnoj Evropy o Velikom Oktjabre« (5, 272—273); I. I. Dovgopolyj, »Dokument o položenii rossijskih graždan v SSA posle pobedy Oktjabr'skoj revoljuciU (5, 269—272). i dr„ Od 12 priloga iz rubrike »Kritika i bibliografija« spomenut ćemo osvrt na zanimljivi priručnik Velikaja Oktjabr'skaja socijalističeskaja revoljucija. Bibliograf ičeskij ukazateV dokumentär nyh publikacij. Sostaviteli: V. V. Filagina. A. M. Štutina, V. P. Meščanov, pod redakcijej E. N. Gorodeckogo. Gosudarstvennaja publičnaja istoričeskaja biblioteka (Moskva 1957), koji je dao N. A. (5, 278—279), i kritički prikaz, N. V. Ustjugova, velikog udžbenika (preko 600 stranica) ruske paleografije L. V. Čerepina Russkaja paleografija (Moskva 1956. Gospolitizdat. Moskovskij gosudarstvennyj istorisko-arhivnyj institut). (3. 240—243). Napokon, i u zadnjoj rubrici »Hronika« ima, i u ovom godištu, veliki broj vrijednih bilježaka koje se odnose na probleme: arhivske građe i njenog publiciranja, arhivskih zgrada, razne aktivnosti arhivskih ustanova, zatim na »naučni život arhiva«, razne vijesti, i si. U svemu, »Istoričeskij arhiv« je vrijedna stručna publikacija, koju bi trebali pratiti naši arhivisti, a posebno oni koji rade na novijoj arhivskoj građi, jer na obradi problematike takve građe jest težište ovoga časopisa. Bernard Stulli — 579 —