ARHIVSKI VJESNIK 1. (ZAGREB, 1958.)

Strana - 358

način zastupničtva jednak načiniti po kome bi se u banovini ondašnja a u vojvodovini ondašnja vlast izbore odmah naredila; a da Ban i sadašnji Upravitelj naroda srbskog, Patrijarh, onda bi po dogovoru u jedni sabor zakazali. Kamara bi morala samo jedna biti, jer dvije bi stvar protezale a i drukče su kod Srba sasvim nemoguće dve kamare. A ako se banovci i vojvodovci ne bi mogli baš pogoditi u načinu izbora i svojstvu zastupnika, ono bi dovoljno bilo samo ključ izraditi na koliko duša jedan zastupnik da dodje, a svaka strana da izbira kako i koga zna. (Za one predële vojvodovine srbske koje su pod madjarskom vlasti mogli bi se zastupnički namëstnici u najbližem predélu izabrati koji bi dotle ih zastupali, dok se ti predëli ne bi oslobodili i svog sobstvenog zastupnika poslali, da se tako ispuni broj zastupnikah koje bi vojvodovina u sabor taj slati imala. Ovo je istina ne obično; ali kraj sadašnjih okolnosti i sproću cèle stvari možda bi se moglo učiniti i možda ne bi hrdjavo bilo.) Tako bi se taj sabor mogao tad odmah faktično u jedno tèlo skupiti i sebi predsèdnika izabrati. Za držanje sabora tog moralo bi najmanje tri četvrtine zastupnikah biti, a od otih bidvë trećine trebalo da odlučava. Pošto bi se savez i sjedinjenje ustanovilo mogao bi se ustav i ustrojstvo za oëlu zemlju izraditi. I taj sabor ne bi se mogao u Oseku držati, neg u Oseku il onoj okolini (?). Put obćenja (a.) je običniji i više bi prijateljah našao neg faktični (b.); ali ni ovaj nije sasvim neobičan, takav je obći nemački sabor u Frankfurtu. Sila bi u obće zavisila od elemenatah od kojih bi sabor sastavljen bio, i kad bi se čovek sretnom izboru nadati, ja bi faktični put volio jer je brži, jer će se brat ja bolje razumëti i spoznati kad se na jedno mësto skupe, kad svoja osčćanja u vrëme porodjaja njima medjusobno si odkriju, kad si sami bez tolmača uzbesëde. O ustrojstvu vlade u tro jednoj kraljevini. Nužda novog ustrojenja u tro jednoj kraljevini sve se svaki dan više osëtja, jer se svaki dan stvari i poslovi administrativni bitima zapletju, tako da se savršenoj zabuni i metežu administrativnom nadati. Mlogo istina ima u onom što sam od jednog rodoljuba čuo: Nama, veli, da se sve da što mi želimo, mi bi se onda istom u čudu našli kako ćemo to urediti. Nama, veli, da dadu Beč sa svim svojim željeznicama parobrodima i ostalim ustanovljenjima, pa za godinu dana ni Beča, ni željeznica, ni parobrodarstva, nit ostalog čega. Da treba stvar po starom kalupu terati mi bi našli ljudi za taj posao. Ali sada se hoće vlada i praviteljstvo koje treba novi organizam da načini. Sada treba ne samo majstora koji bi gotovu mašinu krenuo i u tečaj stavio; nego majstor koji bi istu mašinu načinio. Imamo li mi za to ljudi, imamo li mi majstora koji bi sasvim za to bili? Kolko ja znam nemamo. U nas bi se moglo kazati da ima u tom prizrenju dve strane, jedna stara (ne po godinama, neg po načelima) koja je na staru sistemu tako prirasla, da se u novoj formi i ustavnoj administraciji nikako naći ne može, a druga nova koja se stare okorelosti otresla i zna što i gdë fali, ali se njeno znanje u teoriji sastoji i što zna više je površno jer si je to s diletantizmom a ne iz profesije priobrela. Dakle ma iz koje strane da se vlada sastavi ne će biti onaka kaka bi trebala i ništa drugo ne ostaje do tražiti s kojom je više i gdë pomoženo. — 358 —