A. Sajti Enikő – Juhász József – Molnár Tibor: A titói rendszer megszilárdulása a Tisza mentén 1945–1955 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 4. (Zenta - Szeged, 2013)
Mellékletek
sa Rumunijom odnosno Cehoslovackom takvih probléma nije bilo. Uprkos tome, a zbog drugih razloga, stvoreni su po Madarsku u pogledu obestecenja rekvirirane madarske imovine nepovoljni sporazumi, uprkos tome sto su u óba slucaja potrazi- vanja madarske strane za red velicine bila veca.378 Budimpesta je sopstvena dugovanja koja su proistekla po osnovu osujecenih eko- nomskih ugovora sa Jugoslavijom procenila na 17,6 miliona dolara (sa kamatama 22,5 miliona dolara), a zaostala dugovanja po osnovu zaostalih reparacija, koja su bila bazirana na proracunu zasnovanom na zlatnom paritetu forinté, na blizu 50 miliona dolara. Jugoslovenski partner, medutim, nije prihvatio ovakav nácin obracunavanja, koji su u ono vreme inace odbili i Cehoslovacka i Sovjetski Savez. Buduci da je to za njihbilo povoljnije, oni su se drzali proracunazasnovanog na svetskim cenama iz 1938. Ovaj obracunski metod bi dugovanja prema Jugoslaviji gotovo udvostrucio.379 lugosloveni su se potvrdili kao cvrsta pregovaracka strana u pregovorima koji su otpoceli u Beogradu 5. septembra 1955, te su u pocetku bili spremni da pregovaraju iskljucivo o visini i modalitetima isplate madarskih dugovanja, podrazumevajuci pritom i isplatu obestecanja koje je trebalo da bude isplaceno po osnovu prekida ekonomskih veza (kamaté, penali, naknada stete, itd.), za sta Madari nisu hteli da plate ni fiiéra. Pocetna svota koja je na pregovorima postavljena s jugoslovenske strane prevazilazila je mastu, iznosivsi 523 miliona dolara, dok je za konfiskovanu, nacionalizovanu madarsku imovinu, neisplaceni tranzit i izostala obestecenja po osnovu Mesovite arbitrage Madarska mogla da suprotstavi znatno manje potrazi- vanje od sveukupno 300 miliona dolara. I premda je voda jugoslovenske delegacije Mijalko Todorovic pocetnu svotu smanjio za vise od polovine na 230 miliona dolara, predvodnik madarske delegacije, ministar za spoljnu trgovinu Laslo Haj, imao je ovlascenje samo za isplatu 45 miliona dolara kroz period od 10 godina. Stanovista su usitinu brzo postala fiksirana, te su Jugosloveni u septembru ustali od pregovarackog stola. Pregovori su nastavljeni par meseci kasnije, januara 1956. u Budimpesti, ali su i oni ubrzo prekinuti.380 Madarsko je stanoviste spram koncepcije nultog salda do januara u znatnoj meri popustilo. Postojala je spremnost da se pregovora i o isplati sada vec 72 miliona dolara, ukoliko bi se oni kroz povoljne robne aranzmane mogli isplatiti tokom deset, eventualno 7 godina. Jugosloveni su se takode spustili na 150 miliona, stavise, pod odredenim uslovima bili su spremni da prihvate i 110 miliona. Medutim, madarska delegacija je i to smatrala preteranim. Zarad razumevanja stanovista madarske vlade treba da znamo da je tokom pedesetih godina politika forsirane industrijalizacije i naoruzavanja drzavu dovela u tesku krizu, te da je ona bila prezaduzena ne samo prema Jugoslaviji, vec i prema zapadnim drzavama. Duznicki fond prema zapadnim zemljama iznosio je u 1956. 2 milijarde i 347 miliona deviznih forinti, a pride se sastojao iz kredita sa visokom kamatom, kratkim rokom otplate i sa tromesecnim rokom dospeca.381 378 O detaljima videti u vec navedenim radovima Gabora Vincea i Istvana Gaucika. 379 Honvari n.d., str. 4. 3811 Isto tamo, str. 5-7. 381 Janos Honvari: „XX. századi gazdaságtörténet. Magyar gazdaság. XX. századi enciklopédia.’’ Szerk. Andor László. Budapest, 2008, Pannonica Kiadó, str. 126. Madarska je juna 1956. regulisala i svoja imovinsko-pravna dugovanja sa Velikom Britanijora, u vrednosti od 4,5 miliona funti. 351
