A. Sajti Enikő – Juhász József – Molnár Tibor: A titói rendszer megszilárdulása a Tisza mentén 1945–1955 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 4. (Zenta - Szeged, 2013)
Mellékletek
Nakon sastanka iz septembra 1946. otpocelo je i posebno popisivanje madarske imovine u Jugoslaviji, te medu njom i industrijskih i trgovackih preduzeca sa madar- skim interesom, a pokusalo se i sa pribavljanjem pregleda preduzetnickih interesa madarskih finansijskih ustanova u Jugoslaviji. Jedan sumarni statisticki izvestaj koji je sacinjen u jesen 1946. pobrojao je npr. 71 preduzece razlicite velicine, pri cemu je ime vlasnika ponegde bilo navedeno. U Subotici je npr. rekviriran pogon za proi- zvodnju testa Istvana Nada koji je uposljavao 20 radnika, jedna temerinska apoteka, becejska trgovina tekstilom Sandora Kovaca, pogon za proizvodnju soda-vode u Cakovcu i fabrika carapa, ciglana i grosisticka trgovina kolonijalnom robom brace Granev, mlin za papriku u Martonosu, u Horgosu gostionica Sandora Juhasa, u Bac- koj Topoli frizerska radnja Lajosa Pestija. Na istoj ovoj listi figuriraju, bez pretenzija ka potpunosti, novosadsko Akcionarsko drustvo za trgovinu masinama „Agricola j apatinska kudeljara, novovrbaska Backa secerana A.D, zrenjaninska secerana, Bo- dansko kudeljarsko A. D. iz Vajske, odzacko Domovinsko prediljsko i uzarsko A.D, jedna somborska mlekara, jedan beogradski pogon za stolariju, suboticka tekstilna trgovina Lajosa Zavora, itd.335 To je, medutim, u pocetku ostao samo delimicni, na „reprezentativnom prikupljanju podataka” zasnovani, nekompletni popis. Kao sto to mozemo da procitamo u belesei Odseka za ostecene u inostranstvu Ministarstva finansija datiranoj 30. aprila 1948. godine: do odseka je do kraja aprila prispelo 587 prijava, „veliki deo (prijava) govori o ostavljenom pokucstvu onde sluzbujucih i proteranih sluzbenika. Pored toga, u prijavama, naravno, figuriraju veliku vrednost predstavljajuce poljoprivredne nekretnine, kuce i druga iinovina.”336 Od ekspropri- jaeija nije bila postedena ni madarska zaduzbinarska imovina, pa tako na primer ni Skolska zaduzbina Karoline Mesinger iz Zrenjanina, ciji je upravitelj bio Vojvodanski madarski opsteprosvetni savez.337 Udaru na stranu imovinu sluzila je i Uredba jugoslovenske vlade od 21. juna 1946, koja je propisala da je na teritoriji Federativne Narodne Republike Jugoslavije ubuduce dopusteno emitovati samo akeije koje glase na ime, a da ranije emitovane jugoslovenske deonice koje glase na donosioca treba pretvoriti u akeije koje glase na ime. U inostranstvu opstojece jugoslovenske akeije koje glase na donosioca trebale su u smislu uredbe da u roku od sest meseci budu polozene u depozit pri inostranim predstavnistvima FNRJ, odnosno u depozitorijume koji su bili naznaceni od strane inostranih predstavnistava. Jugoslovenska predstavnistva u inostranstvu bila su obavezna da u roku od mesec dana od isteka roka za depozieiju deponovane akeije posalju jugoslovenskoj drzavnoj hipotekarnoj banci, a uredba je za konvertovanje 335 MOL PM XIX-L-l-k-41 824/4-1946. Kutija 31. 336 MOL KÜM XlX-J-l-j-Jugoslavija - 23/g-269/1948. Kutija 27. Evidentiranje osoba koje su preseljene iz susednih drzava, kao i njihove imovine i pretrpljene stete madarska vlada je najpre nalozila u jesen 1945. (Uredba ME br. 8150/1945). Obaveza prijavljivanja obuhvatala je popis nakon 1. januara 1938. na trijanonsku teritoriju Madarske iz ma kog razloga preseljenih lica, odnosno njihove imovine i pretrpljene stete, uz koju su pridodate pravne posledice za slucaj propusta. Osobe na koje su se odnosile doticne mere popunjavale su detaljan upitnik, a njih su trebale da posalju Centralnom statistickom uredu. István G. Vas ur.: „Minisztertanácsi jegyzőkönyvek napirendi jegyzékei. 1944. december 23. - 1947. május 31.” Budapest, 2003, Magyar Országos Levéltár, str. 444. Uredba je objavljenau: Magyar Közlöny br. 131. od 20. septembra 1945. 337 MOL KÜM XIX-J l-k-17/d-122 627/1948., 126 716/1948., 129 605/1948. Kutija 17. 338
