A. Sajti Enikő – Juhász József – Molnár Tibor: A titói rendszer megszilárdulása a Tisza mentén 1945–1955 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 4. (Zenta - Szeged, 2013)
Mellékletek
oktobra2011, nabrojao 41 (!) uredbu i zakón na osnovukojih jeomogucena restitucija i povracaj nakon jeseni 1944. rekvirirane i nacionalizovane imovine.314 U Jugoslaviji eksproprisana, podrzavljena, odnosno u jugoslovensku agrarnu reformu uvrstena raadarska dobra mozemo podeliti na sledece grupe: filijale madar- skih finansijskih ustanova, industrijska i trgovacka preduzeca, tamo zaostali pogoni madarskih industrijskih preduzeca, pretezno u svojini fizickih lica opstojece gradske i seoske nepokretnosti, zaostale pokretnosti, odnosno finansijska potrazivanja prema raznim jugoslovenskim pravnim i fizickim licima (akcije, razna finansijska dugovanja, zaostale nadnice, penzijska potrazivanja, itd.). Eksproprijacije i nacionalizacije su u 1944/1945. prvenstveno pogodile industrijska preduzeca, finansijske ustanove i grosisticku trgovinu. Prema jednom industrijskom popisu iz 1945. u drzavne ruke tada je preslo 82 % industrijskih preduzeca, a 55 % ovih preduzeca je konfiskovano, dok je 27 % pák sekvestrirano. Zakón o nacionali- zaciji od 5. decembra 1946. u sustini je potvrdio do tada sprovedene eksproprijacije i rekviriranja. U tom smislu, a pozivajuci se vec na novi Ustav, u drzavnu svojinu su presla „sva privatna preduzeca od opstedrzavnog i republickog znacaja” u 42 u zakonu nabrojane industrijske oblasti, pocevsi od rudnickih pogona i elektrana, preko secerana do destilerija i pogona za proizvodnju skroba i kvasca. Zakón je, doduse, u demonstrativne svrhe formalno predvideo obestecenje u obliku drzavnih obveznica, ali uslovi koji su u ovom zakonu bili uobliceni su unapred omogucili izbegavanje izvrsenja istog. Obestecenje je, naime, bivalo suspendovano ukoliko je protiv vlasnika tekao postupak koji je sa sobom povlacio mogucnost konfiskacije, ili bi ukoliko su vlasnici „otezavali” nacionalizaciju isti bili pozivani na odgovornost na osnovu Zakona o suzbijanju nedopustene trgovine, nedopustene spekulacije i privredne sabotaze, odnosno Zakona o zastiti opstenarodne imovine i imovine pod upravom drzave, sto je sa sobom takode povlacilo uskracivanje obestecenja.315 Ma- darski ambasador u Beogradu Zoltán Santo je u svom izvestaju od 21. maja 1947. u vezi sa efekatima zakona o nacionalizaciji sa pravom formulisao: „nacionalizacija je industriju pogodila skoro u potpunosti.”316 Zakón koji je stupio na snagu 28. aprila 1948. jos je i prosirio krug podrzavljenja, te je punovaznost istog prosirio i na ona privatna preduzeca „koja su po svom karakterű ili kapacitetu od opsteg znacaja”, na bolnice, sanatorijume, javna kupatila i banje, te i na stamparije i bioskope.317 U nizu zakona o eksproprijaciji i podrzavljenju posebno mesto zauzima Uredba vlade datirana 1. avgusta 1948, a sa potpisima premijera Josipa Broza Tita i ministra pravde Franje Frola, objavljena u Sluzbenom listu FNRJ br. 91 od 23. oktobra. Ova Uredba je pozivajuci se na cl. 78 st. 2 i cl. 80 st. 2 Ustava FNRJ, kao i na cl. 29 Mirov- nog ugovora sklopljenog sa Madarskom, posebno propisala preuzimanje u drzavnu svojinu madarske imovine na podrucju Federativne Narodne Republike Jugoslavije. 314 Restitucija - vracanje oduzete imovine i obestecenje bivsih vlasnika [on-line]. Pravni portal, http:// www.pravniportal.rs/index.php?cat 315 MOL PM XIX-L-l -k - 120 762/IV.b. - 1948. Kutija 33. 316 MOL Ministarstvo inostranih poslova (nadalje: KÜM) XIX-J-1-k - Jugoslavia - 42 171/1947. Kutija 35. 3,7 MOL PM XIX-L-l-k - sz.n./1946. Kutija 230. 332
