A. Sajti Enikő – Juhász József – Molnár Tibor: A titói rendszer megszilárdulása a Tisza mentén 1945–1955 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 4. (Zenta - Szeged, 2013)
Mellékletek
iz 1946. nepokretnosti iseljenih Madara, kője su dobrano premasivale ostavljenu nepokretnu imovinu na njihovo mesto naseljenih madarskih Slovaka, presle su u svojinu cehoslovacke drzave, pa je tako njihova vrednost predstavljala „predmet medudrzavnog obracuna”, no „pravicno” obestecenje trebalo je da sleduje i onima koji su ostavljanjem celokupne pokretne i nepokretne svojine prognani iz njihovih prebivalista i pre sporazuma o razmeni stanovnistva. Izgledalo je da ce se marta 1949. sa Cehoslovackom uspeti postizanje sa madarskog stanovista povoljnog resenja imovinsko-pravnih sporova. Zbog rigidnosti cehoslovackog stanovista, medutim, Madarska se u tzv. Sporazumu sa Strbskog jezera od 25. jula 1949. odrekla jós vazece reparacije (25,3 miliona dolara) i u ime drugih cehoslovackih zahteva svih spram Cehoslovacke ispostavljenih finansijskih potrazivanja.308 U Rumuniji je stavljanje madarske drzavne imovine, imovine gradana i pravnih lica pod rumunsku kontrolu otpocelo u osobenoj forrni i pravnim okvirima. U smislu sovjetsko-rumunskog mi- rovnog sporazuma koji je zabranjivao da Madarska, Nemacka i njihovi drzavljani bez odobrenja saveznika, to jest Sovjeta, iznose iz drzave njihovu imovinu, osnovan je CASBI, Blagajnaza administriranje neprijateljskom imovinom (Cassapentru Admi- nistrarea si Supravegherea Bunurilor Inamice). Izvorni cilj CASBI-ja bio je ocuvanje strane imovine na teritoriji Rumunije. Medutim, CASBI ne samo da je blokirao i upravljao madarskom imovinom, vec je daleko prekoracivsi svoj izvorni zadatak u pocetnoj fazi podrzavljenja, dakle u periodu izmedu 1944. i 1948, iz prikrivenog pretvoren u legalni okvir nacionalizacije, igrajuci vaznu ulogu u prelasku madarske imovine u rumunske ruke. Komplikovani i dugó se povlaceci pregovori okoncani su jula 1953. time sto su se obe strane uzajamno odrekle ma kakve imovine i potrazivanja na teritoriji one druge drzave, kao i raznovrsnih steta proisteklih iz eksproprijacija i podrzavljenja. Madarska drzava nije mogla da pruzi podrsku svojim drzavljanima u zahtevima „koji su nastali ili koji mogu nastati usled mera druge drzave preduzetih zarad ostvarivanja socijalistickog ekonomskog poretka”.309 U slucaju madarsko - ru- munskog sporazuma radilo se o istinski nepobitnom sporazumu, posto je Madarska odustala od sustinski obimnije imovine i potrazivanja nego Rumunija, sto nisu kom- penzovala raznorodna rumunska potrazivanja slicnog obima. Na drzavnim teritorijama kője su bile zauzete od strane partizana Jugoslavije vec je tokom rata otpocelo rekviriranje „neprijateljske imovine” okupatora i lica koja su sa- radivala sa okupacionim snagama, odnosno rekviriranje bez obestecenja. Rekviriranje imovine vec je obavljano u ime novog, „revolucionarnog” pravnog poretka,310 dakle pocev od tada oduzimanje imovine nije bilo vezano za neko konkretno krivicno delo kao ranije, vec je konfiskacija prosirivana na lica i grupe koji su u politickom smislu bili suprotstavljeni novoj vlasti, ili koji su proglaseni za politicki suprotstavljene. Takva su, na primer, bila lica koja su bila proglasena za ratne zlocince i narodne (drzavne) 308 Jozef Honvari: Magyar jóvátétel a II. világháború után. [on-line] Rubikon, 2012, br. 3. Onlineplusz. [29. septembar 2012.] http://www.rubikon.hu/magyar/nyomtathato_verzio/magyar_ jovatetel_a_2vilaghaboru_utan/ 309 Vince: n. d., str. 492. 310 O stvaranju „revolucionarnog pravnog poretka” videti u: Ljubomirka Krkljus: Pravna istorija srpskog naroda. Növi Sad, 2002, Prometej, str. 563-582. 330
