A. Sajti Enikő – Juhász József – Molnár Tibor: A titói rendszer megszilárdulása a Tisza mentén 1945–1955 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 4. (Zenta - Szeged, 2013)
Mellékletek
Na podrucju sreza bilo je ukupno 159 965 katastarskih jutara, a njihovadistribucija je bila sledeca: 125 518 katastarskih jutara oranica, 2533 katastarska jutra vocnjaka i vinograda, 16 696 katastarskih jutara pasnjaka i ritova, te 15 218 katastarskih jutara drugih vrsta zemljisnih povrsina.277 Posle rata su - u znaku kolektivizacije - i u Senti organizovane zadruge: kao prva 13. maja 1945. sencanska Zemljoradnicka zadruga, a od 1946. do 1953. pet seljackih radnih zadruga, dva drzavna poljoprivredna dobra, kao i gradsko poljoprivredno dobro.278 Slabo razvijenu industriju - koju je karakteristicno cinila prehrambena industrija bazirana na preradi poljoprivrednih proizvoda - su 1939. predstavljali mlinovi, od- nosno mlinovi za papriku u Horgosu i njegovoj okolini. Nakon rata, 1946. godine, pocela je da radi i sencanska tekstilna fabrika, a u Adi 1947. godine - podrzavljenjem i fuzionisanjem tri metalske radionice - novouspostavljena fabrika alata i livnica.279 Radi snabdevanja namirnicama gradskog stanovnistva, radnika i armije, kao i u interesu „slamanja spekulanstva i seoskih kapitalistickih elemenata” rezim je uveo obavezan otkup poljoprivrednih proizvoda. Podrzavljenje industrije i trgovine za- vrseno je do aprila 1948.280 U masineriju izvrsenja grandioznog plana je, medutim, nakon sukoba sa Stalji- nom i Informacionim biroom upala - i to ne kao beznacajna - „truncica prasine”: naime, izostala je ekonomska pomoc Sovjetskog Saveza i narodno demokratskih/ socijalistickih zemalja. SAD su nakon Drugog svetskog rata ruiniranim evropskim drzavama pruzile program za rekonstrukciju, koji je od proleca 1948. stajao na raspolaganju favorizo- vanima. Marsalov plan je - uz odredene politicke reformé i izvesnu spoljnu kontrolu- u principu bio dostupan svim evropskim drzavama, no drzave kője su spadale u sovjetsku interesnu sferu „nisu zelele” da koriste ovu mogucnost. Jugoslaviji je - kao rezultat dugotrajnih pregovora nakon presusivanja ekonomske pomoci sa Istoka- uspelo da od zapadnih sila isposluje pomoc cija je vrednost dostigla 231 miliőn dolara. Tője omogucilo da drzava prebrodi ekonomskekonsekvence pogorsanjaveza sa Sovjetskim savezom. Doduse, „pasazu” petogodisnjeg plana trebalo je produziti za godinu dana.281 SAD su bile zainteresovane za pruzanje podrske Jugoslaviji, posto su se pouzdale u to da ce time moci da naprave „otvor u stitu”, odnosno da ce jugoslovenski primer biti privlacan i za narodne demokratije. Jugoslovensko rukovodstvo trebalo je da da i odgovor na raskid sa Sovjetskim Savezom: da pokaze mogucnost izbora spram centralizovanog birokratskog sistema po sovjetskom obrascu - „drzavnog kapitalizma” - odnosno da ocrta sopstvenim okol277 Vojvodina... str. 289. 278 IAS, Organizaciona séma Agroindustrijskog kombinata „Senta”. Seljacke radne zadruge: SRZ „1. máj”, SRZ „József Attila”, SRZ „Bratstvo”, SRZ „Gornji Breg” i SRZ „8. oktobar”. Drzavna poljoprivredna dobra: PD „Vojvodina”, PD „Lovcenac”. 279 Vojvodina... str. 285-286.Nateritorijisrezaje 1939.radilo 17mlinovazazitosaukupnimkapacitetom od 44,5 vagona dnevno, kao i 10 mlinova za papriku sa ukupnim dnevnim kapacitetom od 7 tona. 280 Colakovic: cit. delo, str. 474-478. 281 Isto tamo, str. 516. 308
