A. Sajti Enikő – Juhász József – Molnár Tibor: A titói rendszer megszilárdulása a Tisza mentén 1945–1955 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 4. (Zenta - Szeged, 2013)
Mellékletek
da je u to vremeklecao i puzio u crkvi, da jeodkadaje stupio u seljacku zadruguikao predsednik radio na razbijanju iste, da je branio neke kulake, kao Kocis P. Martona, sve u cilju razbijanja zadruge. I da je kao takav mogao kritikovati druga Tita i njegov rad, i pronosio vesti da je mozda KPJ skrenula sa linije, i takve zabune unosio medu clanove Partije. Na partijskom savetovanju partijske organizacije u Keviju, povodom ovoga Sorcika sve se ovo jos vise utvrdilo, a narocito njegov neprijateljski rad protiv seljackih radnih zadruga, o cemu najbolje mogu reci prisutni drugovi iz Kevija. Zatim je govorio o Sep Istvanu i Sep Matildi, koji za vreme okupacije nisu ispoljili svoju doslednost radnickoj stvari i organizovali neki rad na pomoci Sovjetskog Saveza u njegovoj borbi protiv fasisticke najezde, nego je jos Sep Matilda i surovala sa okupa- torom. Osim toga, Sep Matilda se nepravilno odnosila u otkupa zitarica u 1947. godini, posto je jednako teretila i siromasne i srednjake sa bogatim seljacima. Cak se i fizicki obracunala podjednako sa svakim, a sada govori da je nasa Partija skrenula sa linije klasne borbe protiv kulaka i to svakako iz tih razloga, sto je njoj onemoguceno da se i dalje fizicki obracunava i sa sirotinjom, dok je svima poznato, da nije bilo dozvoljeno uopste nikakvo fizicko obracunavanje i samaranje, sto je ista radila. Dakle, u ovim primerima se vidi nebudnost nasih clanova partije, i zato je duznost clanova partije da objasnjavaju radnickoj klasi, kao i célom radnom narodu sta je cilj nase Partije, a sta rezolucije Informbiroa u podrivanju nase socijalisticke izgradnje. Da bi se ovo dovoljno i pravilno objasnjavalo radnim masama, potrebno je da se clanovi partije ukljuce u rad Narodnog fronta, cega je dosada bilo da neki clanovi partije nisu bili aktivni u tóm radu kod osnovnih frontovskih organizacija, gde treba da se aktiviziraju i pojedine aktive na objasnjavanju ovog pitanja rezolucije Informbiroa. Do sada je bilo slucajeva, da se sastanci, pogotovo vise frontovskih rukovodstava osnovnih frontovskih organizacija, a negde i nekih osnovnih partijskih organizacija ne odrzavaju redovno, i to stetno utice na politicki rad u frontovskim organizacijama i ideoloski rad medu clanovima partije. Ima nedostatak i nedovoljnog objasnjavanja pojedinih uredbi i drugih mera narodnih vlasti. Radi toga osnovne frontovske organizacije, a isto tako i partijske organizacije moraju se svakodnevno upoznavati sa politickom situacijom, na demaskiranju Informbiroa kao i njegove ideoloske strane.”272 Veze Jugoslavije i Sovjetskog Saveza pocele su da se popravljaju tek nakon smrti Staljina, kojaje usledila 1953. godine. Do znacajnog poboljsanja veza dovela jeposeta Hruscova Beogradu u maju 1955, gde je 2. jula potpisana tzv. Beogradska deklara- cija: u njoj su Sovjeti priznali da je staljinisticki napad na KPJ bio greska. Medutim, sovjetsko-jugoslovenski kontakti su bili sredeni na opste zadovoljstvo tek nakon Moskovske deklaracije koja je potpisana 20. juna 1956. 272 IAS, E 134 Sreski komitet Saveza koraunista, Senta, kutija 22: Zapisnik sa sednice sreskog i gradskog partijskog komiteta od 18. juna 1949. 306
