A. Sajti Enikő – Juhász József – Molnár Tibor: A titói rendszer megszilárdulása a Tisza mentén 1945–1955 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 4. (Zenta - Szeged, 2013)
Mellékletek
X. SUKOB SA STALJINOM I INFORMACIONIM BIROOM 1948-49. Nakon nadmocne pobede osvojene na izborima koji su odrzani u martu 1945 - uz svest o snaznoj pomoci „Velikog Brata”, Sovjetskog Saveza - niko vise nije mogao i nista vise nije moglo da dovede u pitanje apsolutizam Komunisticke partije Jugoslavije. Veze Sovjetskog Saveza i Jugoslavije obrazovale su se tako dobro da je 12. juna pretocen u zakón Ugovor o prijateljstvu, uzajamnoj pomoci i saradnji koji je bio potpisan 11. aprila 1945.254 Jacanje sovjetsko-jugoslovenskih veza potpomogao je ekonomski pritisak zapadnih sila na Jugoslaviju nastao prvenstveno u vezi sa pitanjem Trsta. Iz toga je proisteklo da se Jugoslavia u potpunosti orijentisala na ekonomsku pomoc koja je pristizala iz Sovjetskog Saveza. Medutim, Staljin je nastojao da - slicno drugim istocnoevropskim drzavama - Jugoslaviju i politicki i ekonomski potcini Sovjetskom Savezu. To je u pocetku - od avgusta 1946. - pod firmom ekonomske pomoci pokusano posredstvom uspostav- ljanja mesovitih drustava, odnosno slanjem civilnih i vojnih strucnjaka. Sve to zbilo se zbog toga kako bi se drzava sve vise vezala za Sovjetski Savez, te kako bi se mogao drzati pod kontrolom njen ekonomski razvoj. Ovi koraci su nedvosmisleno bili uci- njeni zarad jacanja sovjetskog uticaja.255 U grckoj krizi koja se oktobra 1946. pretvorila u gradanski rat i Sovjeti i Jugosloveni su podjednako podrzavali grcke komuniste.256 Na politickom planu konfrontaciju je izazvalo stvaranje medudrzavnih veza izme- du Jugoslavije, Bugarske i Albanije. Staljin se u pocetku - u 1945. godini - protivio tesnjoj saradnji triju drzava, a posebno se brinuo zbog mogucnosti uspostavljanja jugoslovensko-bugarske konfederacije. No u februaru 1948. je vec on sam bio taj koji je podsticao stvaranje konfederacije triju drzava. Najvise rukovodstvo KPJ je, medutim, tada vec bilo ustuknulo od tog predloga: na sednici koja je odrzana 1. marta 1948. - pozivajuci se na to da bi sve to dovelo u opasnost jedinstvo Jugoslavije, njen ekonomski razvoj i suverenitet - odbilo je tu inicijativu. To je za posledicu imalo odlazak sovjetskih savetnika iz zemlje 18. i 19. marta 1948, a pod izgovorom da su „okruzeni neprijateljima”. Titovi su pismom protestovali protiv takvog postupka. Na pismo je 27. marta 1948. prispeo odgovor Centralnog komiteta SKP(b), u kojem je rukovodstvo KPJ optuzeno za stvaranje „antisovjetske atmosfere”, kao i za oportunizam.257 254 Zakón o ugovoru o prijateljstvu, uzajamnoj pomoci i posleratnoj saradnji izmedu Jugoslavije i Saveza Sovjetskih Socijalistickih Republika. Sluzbeni list DFJ, 1945. br. 40. 255 Colakovic, Rodoljub ur.: A Jugoszláv Komunista Szövetség rövid története. Újvidék, 1963, str. 486. 256 Jugoslavia je nakon raskida sa Sovjetskim Savezom 23. juna 1949. u ime zapadne pomoci zatvorila jugoslovensko - grcku granicu. 257 Colakovic: cit. delo, str. 487. 300
