A. Sajti Enikő – Juhász József – Molnár Tibor: A titói rendszer megszilárdulása a Tisza mentén 1945–1955 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 4. (Zenta - Szeged, 2013)
Mellékletek
Géza Báláz je poimenicno pomenut zbog toga sto se njegovo irae nalazilo na pocetku spiska. Od strane komisije izreceni status „ratnog zlocinca” pocivao je na veoma slabim pravnim temeljima, posto ljudi koji su figurirali na spisku - a koji su svi do jednog pogubljeni - ne samo da nisu bili pravosnazno osudeni, vec sud nisu ni videli. Licemerna je i konstatacija Odeljenja za unutrasnje poslove da su lica koja se nalaze na spisku „nestala”, posto je ovaj organ mogao da ima tacna saznanja o likvidaciji nesrecnika. U praksi su odeljenja za unutrasnje poslove sreskih narodnih odbora vec i pre ovoga, u odnosu na pojedine osobe, a pozivajuci se na Zakón o konfiskaciji imovine, upucivala sreske sudove da pokrenu konfiskaciju protiv ratnih zlocinaca, odnosno osoba kője su proglasene za narodne neprijatelje. U aktu koji je izdan od strane odeljenja za unutrasnje poslove, a kojim je inicirana konfiskacija, bilo je naznaceno da je osoba proglasena za ratnog zlocinca tokom rata „nestala” ili „pobegla”, odnosno „napustila imanje”. U tim aktima su osobe kője su okvalifikovane kao nestale - kao sto se kasnije ispostavilo - gotovo bez izuzetka bile zrtve represalija, odnosno bile su likvidirane bez sudske presude. U spisku ratnih zlocinaca179 koji je dostavljen sencanskom Sreskom narodnom sudu pod rednim brojem 17 nalazi se ime stanovnika Sente Karolja Lukaca. Lukac je 9. novembra 1944. - zajedno sa 64 sapatnika - pogubljen: njegovo ime se pod rednim brojem 16 javlja na spisku koji je sacinjen od strane sencanske komisije za ispitivanje ratnih zlocina 10. novembra 1944.180 U predmetu Karolja Lukaca je Odeljenje za unutrasnje poslove Sreskog narodnog odbora 9. novembra 1945. poslalo predlog za konfiskaciju imovine koji je glasio na ime. U tóm aktu se predocava da je „ratni zlocinac” nakon oslobodenja „nestao”.181 Akt sadrzi tacne brojeve topografskih lokaliteta Lukacevih nekretnina, kao i broj zemljisno-knjiznog uloska u kojem su oni vodeni, no njemu je dódat i inventar po- kretnosti koji je sacinjen 21. maja 1945.182 Sud je u ovom predmetu doneo resenje 25. decembra 1945, u kojem je konstatovao da se od Karolja Lukaca néma sta konűskovati, posto predmeti njegove svojine - u smislu clana 6 Zakona o konfiskaciji - ne potpadaju pod udar konfiskacije.183 Subo- ticka Okruzna uprava narodnih dobara se, medutim, nije povinovala odluci suda, vec je januara 1946. podnela zalbu. Zalbu je usvojio suboticki Okruzni narodni sud 7. februara 1946. i nalozio sprovodenje novog postupka.184 m Isto tamo. 1811 Molnár: dokument br. 80, str. 246-251. 181 IAS, F. 127 Sencanski Sreski sud. Vp. 2143/1945 - postupak konfiskacije imovine od stanovnika Sente Karolja Lukaca. Spis Odeljenja za unutrasnje poslove sencanskog Gradskog narodnog odbora br. 18270/1945. 182 LAS, F. 127 Sencanski Sreski sud. Vp. 2143/1945 - postupak konfiskacije imovine od stanovnika Sente Karolja Lukaca. Inventar pokretnosti Karolja Lukaca datiran 21. maja 1945. 183 LAS, F. 127 Sencanski Sreski sud. Vp. 2143/1945 - postupak konfiskacije imovine od stanovnika Sente Karolja Lukaca. Resenje suda Vp. 2143/1945. datirano 25. decembra 1945. 184 IAS, F. 127 Sencanski Sreski sud. Vp. 2143/1945 - postupak konfiskacije imovine od stanovnika Sente Karolja Lukaca. Resenje subotickog Okruznog suda Pz. 91/46 od 7. februara 1946. 278
