A. Sajti Enikő – Juhász József – Molnár Tibor: A titói rendszer megszilárdulása a Tisza mentén 1945–1955 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 4. (Zenta - Szeged, 2013)
Mellékletek
>• Pri svim sedistima sreskih narodnih odbora je, u principu, oformljen sreski narodni sud, koji je bio nadlezan za upravno podrucje sreza - bili su moguci i izuzeci, posto su na teritoriji jednog sreza mogla delovati i dva, ili cak i vise sreskih sudova; > Na celu sreskih narodnih sudova nalazio se predsednik suda, koji je kontrolisao rád sudskog osoblja i sastavljao sudska veca; > Sudbenu vlast je u slucaju sreskih narodnih sudova upraznjavalo troclano vece, a jedno lice od trojice vecnika je obavezno moralo biti stalni sudija sreskog suda; > Sreski narodni sudovi su u svojstvu prvostepenih sudova presudivali u gradansko-parnicim procesima u onim slucajevima kada novcana vrednost procesa nije premasivala iznos od 100 000 dinara; > Sreski narodni sudovi bili su nadlezni u procesima rastave braka, no ovo je ovlascenje ubrzo prebaceno u delokrug rada okruznih sudova; > Pri sreskim narodnim sudovima delujuci zemljisno - knjizni uredi vodili su zemljisne knjige katastarskih opstina kője su se nalazile na podrucju odnosnog sreskog suda i obavljali poslove povezane sa vodenjem katastra. Pri sedistima okruznih narodnih odbora formirani su okruzni narodni sudovi, na cijem se celu nalazio predsednik. Okruzni narodni sudovi iskljucivo su sudili u troclanom sudskom vecu: u prvostepenom postupku vece su cinili jedan stalni sudija i dvoje sudija - porotnika, dók je u drugostepenim procesima vece obrazovalo troje stalnih sudija. Vrhovni sud Autonomne pokrajine Vojvodine bio je nadlezan za celokupnu terito- riju pokrajine, a na njegovom celu se nalazio predsednik. Njegove presude donosilo je troclano sudsko vece. Pored sudenja ovaj sud je odlucivao i u spornim pitanjima izmedu narodnih sudova i organa narodne vlasti, u pitanjima odredivanja nadlez- nosti sreskih i okruznih sudova, a imao je savetodavnu ulogu i u pogledu pitanja proisteklih iz sudske prakse. U smislu uputstva sudsku vlast su upraznjavali stalne sudije narodnih sudova i tzv. narodni priseznici - sudije-porotnici. Sudije su bile nezavisne i nisubile odgovorne nijednom organu vlasti za presude kője su donele na osnovu vazecih zakona. Za krivicna dela sudija koja su bila pocinjena tokom obavljanja sluzbe bili su nadlezni redovni narodni sudovi. Za sudiju, odnosno sudiju-porotnika, moglo je biti izabrano svako lice sa jugo- slovenskim drzavljanstvom kője je raspolagalo birackim pravom i besprekornom prosloscu, te kője je bilo angazovani pristasa narodnooslobodilackog pokreta. Prav- nicka sprema tada jós nije predstavljala obavezu, no u svakom slucaju je predstav- ljala prednost. Za izabrane sudije kője nisu raspolagale pravnickom spremom bili su organizovani pravni kursevi. Mnoge osobe medu sudijama kője nisu raspolagale pravnickim obrazovanjem - a buduci da su raspolagale gimnazijskom maturom - upisale su se na pravni fakultét i ucile uz rád. Sudije i sudije-porotnike sreskih narodnih sudova birali su sreski narodni odbori, a one pri okruznim sudovima skupstina okruznih narodnih odbora. Stalne sudije nisu 259
