A. Sajti Enikő – Juhász József – Molnár Tibor: A titói rendszer megszilárdulása a Tisza mentén 1945–1955 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 4. (Zenta - Szeged, 2013)
Mellékletek
Oni ne cuvaju Boga i veru od novog duha, od agrarne reforme, vec erkvene posede i putem njih staru vlast crkve, cija im je slava vec dobrano udarila u glavu. Kazu: Bozija je volja da postoje bogati i siromasni. Ko je táj naivan covekkoji ce im to poverovati? Pojedini popovi staju uz reakciju i odobravaju eksploataciju radnog naroda onda kada predikaonicu koriste protiv drzave i agrarne reforme. Mogu, medutim, oni da govore bilo sta, mi cemo zemlju ionako dati u ruke sirotinje, u ruke onih koje su do sada samo zavaravali i na podao nácin iskoriscavali njihovi izdajnicki gospodari! Nakon diskusije su usledili ogroman aplauz i povici „tako je”. Pored ovoga odobre- na je i eksproprijacija erkvene ruine na glavnom trgu, kako bi od onde nagomilane ogromne kolicine gradevinskog materijala bio izgraden dom kulture.”128 U novinskom clanku pomenuti Miladin Lalic je 26. februara 1946. - nakon odluke agrarnog suda sa sedistem u Subotici kojom je ostavljena na javnoj raspravi doneta odluka po kojoj se on ne moze smatrati zemljoradnikorh - podneo zalbu sencanskom Gradskom narodnom odboru, u kojoj je istakao sledece: „...Prvostepena odluka doneta je prvog dana raspravljanja agrarnih predmeta, kada narodne vlasti nisu imale potpuni pregled, niti iskustva u resavanju slicnih slucajeva, koji je bio prvi slucaj svoje vrste, te izgledao malo komplikovan. Nadalje, nije priznato zemljoradnicko svojstvo, iako nije navedena ni jedna odlucna cinjenica na osnovu koje je bio izveden ovakav pogresan zakljucak. Od toga doba - tj. od pocetka januara tekuce godine, kada je pocelo sa ekspropri- jaeijama zemljista u svrhu agrarne reforme - mnoge nejasnoce zakona kao i tamne tacke su rasvetljene naknadnim uputstvima i raspisima, datim narodnim odborima radi olaksavanja resenja eventualnih spornih pitanja. Cak i da momentalno apsolutno ne radim zemlju, u smislu tih naknadnih raspisa tacke 10 imam se smatrati zemljoradnikom. Tacka 10 Raspisa doslovce glasi ovako: starcima, koji su bili zemljoradnici, a sad nisu posto su ostarili pa makar i nemaju u porodici zemljoradnika, ima se ostaviti zemljisni maksimum, tj. 20 hektara. Ovo zato, sto cinjenica, da je neko ostareo ne prekida svojstvo zemljoradnika. [...] ja iako starac od 70 godina, nisam se koristio ovom blagodeti, vec sam stalno i fi- zicki ucestvovao, a i dan danasnji ucestvujem u radovima oko moga gazdinstava.”129 Februara 1946. ukinuto je Ministarstvo za kolonizaciju, a njegov delokrug zadataka preuzela je komisija koja je delujuci uz saveznu vladu upravljala agrarnom reformom i kolonizacijom. U zemljisni fond jugoslovenske agrarne reforme ukupno je dospelo 1 647 000 hektara zemlje, od kojih je u Vojvodini bilo 688 412 hektara, odnosno 40,58% ukupne povrsine. Zemljoradnicka domacinstva - agrarni interesenti, kolonisti - su na nivou drzave dobili ukupno 709 763 jutra, sto je predstavljalo 43% ukupne povrsine. Na nivou 128 Isto tamo. 129 IAS, F. 121 Narodni odbor opstine Senta. Spisi agrarne reforme iz 1946: predmet Miladina Lalica br. 409/1946. 256
