A. Sajti Enikő – Juhász József – Molnár Tibor: A titói rendszer megszilárdulása a Tisza mentén 1945–1955 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 4. (Zenta - Szeged, 2013)
Mellékletek
Apotekar Banff ni 1946. nije raogao da dobije nazad svoje biracko pravo. Shodno odluci Predsednistva Gradskog narodnog odbora br. 17645/1945 datiranom 27. septembra 1946. „on se svojim dosadasnjim radom nije opravdao kako bi odbor promenio svoje prvobitno misljenje o njemu”.38 Medu svim ispitanim slucajevima oduzimanja birackog prava mozda je najosobeniji slucaj Margit Canji, stanovnice Ade. Radilo se o jednoj mladoj, talentovanoj recita- torki, koja je po optuzbama „stala u sluzbu propagande okupatora time sto je kao poznata i talentovana recitatorka [svojim nastupima] sirila fasisticke ideje okupatora, u kője se uzivela tako da je i plakala.”39 Misiim da nije potrebno posebno objasnjavati ovakvo glediste. Tokom izborne kampanje komunisticka vlast je nastojala da po mogucstvu najsnaznije onemoguci jugoslovensku gradansku struju, a kao posledica toga ona nije ni krenula na izbore, pozivajuci i svoje pristalice na bojkot. Atmosferu predizborne kampanje u Potisju dobro ilustruje clanak koji je ugledao svetlost dana u novosadskom Magyar Szó-u 16. oktobra 1945: „U nedelju je u ranim vecernjim satima u Senti u Velikoj sáli Gradske kuce odrzan izborni miting, na kojem se zbila ogromna masa. Izvan dupke puné sale stajale su stotine ljudi koji su bili istisnuti, a koji su se nadali da ce moci da budu ucesnici zdusne manifestacije bez presedana. Mase starih i mladih, zena i omladine, tiskale su se uzajamno stesnjene, skandirajuci sa sve vecim odusevljenjem. U toj atmosferi skup je otvorio Radivoj Dragin, jedan od kandidata za sencanskog gradskog narodnog poslanika, nakon cijih je uvodnih reci u ime armije govorio major Dejan Ivackovic, a povodom toga sto je pre godinu dana Jugoslovenska armija usla u Sentu. Nakon toga je govorio glavni besednik narodnog zbora, zamenik kandidata za narodnog poslanika Mihalj Taborosi. U svom uvodu on se bavio pripremama za izbore, te je presao na rád reakcije:- Reakcija se ne zadovoljava time sto pokusava da na politickom planu stvori zbrku - rekao je on - vec pokusava da na privrednom planu oteza rád na izgradnji drzave. Sabotazom, spekulacijom, crnoberzijanstvom i sirenjem zlonamernih glasina ovi elementi nastoje da stvore zbrku i iz nje pribave i bespravne materijalne prednosti. Ranije su se zadovoljavali time sto su pokusali da razaraju spolja, a u poslednje vreme se, medutim, uvlace u Narodni front i zele da rastrojavaju iznutra. Potrebno je, dakle, da sa potrebnom predostroznoscu pazimo na sopstvene redove i da se brizljivo cuvamo od svakog rastrojavanja.- Reakcija neprestano govori o greskama. Mi ne poricemo [da] greske postoje kője je potrebno ispraviti, ali ako govorimo o greskama, tada treba da prozborimo i o uspesima znacajnim za celu drzavu. Da govorimo i o tome da su zemljoradnici 38 IAS, F. 127 Sencanski Sreski sud. Vp. 1340/1945-Predmet oduzimanja birackog prava odstanovnika Sente dr Boldizara Banfija. 39 IAS, F. 127 Sencanski Sreski sud. Vp. 1828/1945 - Predmet oduzimanja birackog prava od stanovnice Ade Margité Canji. 235
