A. Sajti Enikő – Juhász József – Molnár Tibor: A titói rendszer megszilárdulása a Tisza mentén 1945–1955 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 4. (Zenta - Szeged, 2013)
Mellékletek
za narodno zdravlje, 6. Odsek za socijalnu politiku, 7. Gradevinsko - tehnicki odsek, 8. Odsek za trgovinu i zanatstvo.9 Na podrucju Sencanskog sreza javile su se poteskoce u organizaciji narodnooslo- bodilackih odbora, a posebno su problematicne bile licnosti pojedinih kadrova. Na plenumu sencanskog Sreskog narodnooslobodilackog odbora koji je odrzan 18. maja 1945. referent Odseka za trgovinu i zanatstvo Mica Pejin je u vezi probléma izrazila sledecu ostru kritiku: „.. .Organi nase vlasti treba da budu istiniti, preko njih treba da dode do izrazaja na- rodna volja, te zato oni koji su verno sluzili nenarodnim rezimima ne mogu danas da predstavljaju narod i da zadovolje zahteve naroda. Drzavni aparat treba da bude stvoren za narod, treba da se odstrani bezdusni birokratizam, koji ugusuje volju i samoinicija- tivu naroda. Nekoliko puta je vec konstatovano, da sreski odbor ne pomaze dovoljno mesne odbore. To stanje jos do sada nije popravljeno. Mi nismo imali dovoljnan pregled nad mesnim narodnooslobodilackim odborima u srezu. Sekretär u St. Kanjizi je bio ljoticevac, u Horgosu sekretar se u Banatu stavio u sluzbu srpskog fasizma [sic!]. U Adi potpredsednik odbora bio je za vreme okupacije clan madarskog fasistickog odbora. Ti ljudi su se uvukli u odbore i svojim radom samo su bili na stetu narodne vlasti. Odbor mora da bude politicki predstavnik naroda. Ne sme da se desava kao u Horgosu, da je jedini seljak koji je predsednik odbora okruzen cinovnicima, biro- kratskim ljudima koji uzivaju podrsku kod sovinisticki nastrojenih ljudi. Sovinisticki odnos prema Madarima je doveo do toga da zaplaseni madarski narod ne sme da dolazi na konferencije. Milicija, u koju su se uvukli besposlicari, propalice istukli su omladinca - koji je clan Sreskog odbora USAOJ-a - zato, sto je slucajno izvukao har- moniku kada je bila sahrana zrtava madarskog fasizma 1941 godine. Ista pojava je i u Molu, 1. maja, kada se slavi dan borbene solidarnosti svih postenih naroda, narodna milicija je uhapsila oko 15 ljudi, Madara pod izgovorom da su »tizharcosi« i istukli ih na krvavo, [a] jednom su odgrizli cak i uvo. Ako su ti ljudi krivi, postoji vojni sud, treba [ih] prijaviti i bice kaznjeni, ali samovoljno niko ne moze raditi, jer to dovodi do anarhije - i odbor je sve ovo »aminovao«. [...] Bezbednost za stanovnike uopste ne postoji. Milicija koja bi trebala da bude zastitnik naroda, ona stvarno bas suprotno radi. Na salasima dezerterske grupe pljac- kaju i ubijaju. Nije se dovoljno paznje polagalo prilikom sastavljanja odbora, o nacionalnom sastavu tih odbora. Gotovo u svim mestima su u vecini Madari, a ipák u odborima odnos bio je veci u kőrist Srba. Naravno da dokle madarski narod nece biti predstav- ljen u nasim vlastima, nece imati odusevljenja za ovu zemlju. Onda cemo zavoleti ovu zemlju svim postenim Madarima, ako cemo im dati punu ravnopravnost i prisustvo u nasim narodnim vlastima - i onda ce voleti ovu zemlju vise nego ikoju. Narodno- oslobodilacka borba nije samo za srpski narod, vec za sve postene narode, koji zive u nasoj zemlji. Te zato treba promeniti u odborima nacionalni sastav.”10 9 IAS, F. 132 Sencanski Sreski narodni odbor. T 1.1. Zapisnici sa sednica: zapisnik sa osnivacke sednice od 20. februara 1945. Citira ga Katona 1979, str. 22-23. 10 IAS, F. 132 Sencanski Sreski narodni odbor. T 1. Zapisnik sa plenuma Sreskog narodnooslobodilackog odbora od 18. maja 1945. 223
