A. Sajti Enikő – Juhász József – Molnár Tibor: A titói rendszer megszilárdulása a Tisza mentén 1945–1955 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 4. (Zenta - Szeged, 2013)

Mellékletek

Tibor Molnár

PRVIH 10 GODINA TITOVE JUGOSLAVIJE U POTISJU

I. ORGANIZACIJA JAVNE UPRAVE U SENTII OKOLINI 1ZMEDU 1945. I 1955.

I. 1. Sencanski Sreski narodni odbor izmedu 1945. i 1955.

U Senti i njenoj okolini se 8. oktobra 1944. dogoddá promena imperije: vlast je sebi prigrabio Narodnooslobodilacki odbor. Pocev od 20. oktobra 1944, a na osnovu odluke najviseg jugoslovenskog rukovodstva, na podrucju Banata, Backe i Baranje uvedena je vojna uprava.1

Zapovednistvo Vojne uprave Banata i Backe je dopisom izdatim 5. februara 1945. obavestilo organe vojne uprave i narodnooslobodilacke odbore da se sa 15. februárom 1945. na podrucju Backe i Banata ukida vojna uprava. U tóm smislu je bilo potrebno uciniti sve kako bi od naznacenog datuma organi narodne vlasti - do cijeg je organi- zovanja na osnovu Focanskih propisa2 doslo vec tokom rata - preuzeli rukovodenje nad celokupnom javnom upravom.

Period vojne uprave - izmedu 20. oktobra 1944. i 15. februara 1945. - jeomogucio da se narodnooslobodilacki odbori organizaciono upotpune, kadrovski ojacaju i tako postanu podesni za obavljanje svih javno-upravnih i politickih zadataka koji su im pripali.

U interesu efikasnog organizovanja gradanske uprave Glavni narodnooslobodilacki odbor Vojvodine je 7. februara doneo odluku o privremenoj organizaciji i delokrugu rada narodnooslobodilackih odbora na teritoriji Vojvodine.3

U smislu te odluke je 9. februara 1945. u Senti odrzana osnivacka skupstina sen- canskog Sreskog narodnooslobodilackog odbora. Na skupu su pored predstavnika sencanskog narodnooslobodilackog odbora uzele ucesce i delegacije adanskog, hor- goskog, kanjiskog, martonoskog, kao i molskog odbora - ukupno 42 ucesnika.4 Na pocetku sednice Nándor Farkas5 je, izmedu ostalog, rekao sledece:

1 Opsirnije videti u Molnár Tibor: A zentai Városparancsnokság iratai 1944-1945 - Odabrani spisi Komande grada Senta 1944-1945. Senta-Szeged, 2011, str. 5-21.

2 Pocev od kraja januara pa do maja 1942. u bosanskohercegovackom gradu Foci bila je stacionirana vrhovna komanda jugoslovenskog partizanskog pokreta, kao i CK KPJ. Dokument pod nazivom „Focanski propisi” sastavio je u februaru 1942. jugoslovenski slikar, novinar i politicar Mosa Pijade (1890-1957), clan KPJ od 1920. go dine, a on se odnosio nadva vazna segmenta: jednim delom naor- ganizaciju partizanskih formacija, a drugim delom na organizaciju narodnooslobodilackih odbora.

3 Sluzbeni list Vojvodine, br. 1, 1945.

4 Pál Katona: lstorijat razvoja narodne vlasti u Senti. Senta, 1979, str. 21. (nadalje: Katona 1979.)

5 Nándor Farkas (Senta, 1920 - ?) pravnik, politicar. Studirao je na Masinskom fakultetu Beogradskog univerziteta, a od jeseni 1941. Univerziteta u Budimpesti. Uhapsen je juna 1943. Juna 1944. je odve221