A. Sajti Enikő – Juhász József – Molnár Tibor: A titói rendszer megszilárdulása a Tisza mentén 1945–1955 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 4. (Zenta - Szeged, 2013)
Mellékletek
pregovori o produzenju trgovinskog sporazuma, a 18-19. marta su opozvani ekonom- ski i vojni savetnici. U narednim nedeljama doslo je do razmene vise pisama izmedu dva partijska rukovodstva, ali je vec prvo (od strane Staljina i Molotova potpisano) pismo CK KPSS od 27. marta sadrzalo sve sustinske tvrdnje kojima je kasnije op- tuzivana KPf. Jugoslovensko rukovodstvo je gotovo unisono odbacilo optuzbe. Na sednici CK od 12. aprila na kojoj se odlucivalo o odgovoru na pismo KPSS od 27. marta jedino se Sreten Zujovic zalagao za pomirljivu intonaciju, a koji je zajedno sa Andrijom Plebrangom (koji je verovatno bio Staljinov kandidat za Titovo mesto) ubrzo uhapsen usled straha da ce obrazovati prosovjetsku frakciju, ili emigriravsi u inostranstvo oformiti protuvladu. KPSS je o razmeni pisama obavestila clanice Kominforma znanja KPJ i predlo- zila da se ovo pitanje stavi na dnevni red narednog zasedanja Biroa. Partije-clanice Kominforma (prva medu njima, Komunisticka partija Madarske koju je predvodio Rákosi) brzo su pruzile uveravanja o svojoj podrsci moskovskom stavu, naravno, bez toga da su pitale Beograd. Tako je od 20. do 22. juna u Bukurestu odrzana druga konferencija Kominforma sa raspravom o stanju u KPJ na dnevnom redu, uprkos tome sto na njemu nije prisustvovala KPJ (koja je u poslednjem trenutku bila for- malno pozvana). Odluka koja je po Srbe bila na posebno uvredljiv nácin objavljena 28. juna, na godisnjicu Kosovske bitke iz 1389. protiv Turaka, ucinila je spor jav- nim i prakticno iskljucila KPJ iz Kominforma, te sediste organizacije premestila iz Beograda u Bukurest. Razglasivsi optuzbe iz prolecnih pisama KPSS, rezolucija je prekorila KPJ za nacionalisticko i oportunisticko skretanje, kritikovala nedostatak partijske demokratije, potiskivanje partije u pozadinu u kőrist Narodnog fronta, fa- vorizovanje kulackih elemenata, te proglasila Tita, Rankovica, Kardelja i Dilasa licno odgovornima za sve navedeno. Na kraju je pozvala „zdrave snage” KPJ da u slucaju potrebe, ukoliko se greske ne isprave, udalje svoje rukovodioce koji su skrenuli sa marksisticko-lenj inistickog puta. Rezolucija je objavljena i u Beogradu, izazvavsi opste iznenadenje. Niz partijskih odluka i narodnih zborova je odbacio optuzbe Kominforma, a medu njima i V kongres KPJ koji je odrzan od 21. do 28. jula - ali Staljin i Sovjetski Savez jós nisu bili direktno napadnuti u nádi moguceg sredivanja spóra. Medutim, dogadaji nisu napredovali u tóm smeru: Sovjetski Savez i njegovi saveznici su nakon juna ucinili sve sto je bilo moguce uciniti zarad izolacije Jugoslavije. Razvila se gruba propagandna kampanja, ciji su karakteristicni primerci bili protivjugoslovenske klevete na istocnoevropskim koncepcijskim procesima, ili rezolucija trece (zvanicno budimpestanske, a zapravo galjateteske) konferencije Kominforma odrzane 15-16. novembra 1949, po kojoj je u Jugoslaviji, koja je tokom 1948. smatrana tek za s pravca skrenulu drzavu, izdaja postala potpuna: u drzavi je uspostavljen fasisticki sistem, a partijski rukovodioci kao agenti imperijalizma pletu zavere i u drugim narodnim demokratijama. Medupartijski konflikt je prenet i na medudrzavni plan, pa je tako u jesen 1949. prakticno prestala svaka veza izmedu Jugoslavije i drzava sovjetskog bloka. U danima nakon Rajkovog procesa socijalisticke drzave su i formalno raskinule svoje ugovore o prijateljstvu sa Jugoslavijom (jedini koji je bio otkazan od strane Beograda je jugoslovensko - albanski ugovor). Umnozili su se oruzani pogranicni incidenti: izmedu 1948. i 1954. je izbilo 210
