Urednik Fodor István: Fondjegyzék a Bánát, Bácska és Baranya katonai közigazgatása tanulmányozásához - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 2. (Zenta - Szeged, 2012)

Bánát, Bácska és Baranya katonai közigazgatása 1944–1945-ben - Kutatásra ajánlott fondok

U manjim naseljima na teritoriji nadleznosti komande, komandi mesta su bile podredene vojne stanice. Vojne stanice tesno su saradivale sa narodnooslobodilackim odborima. U mestima nastanjenim sa pripadnicima nacionalnih manjina, gde ovi odbori nisu bili oformljeni, totalnu vlast imali su vojni organi.

Uvodenjem vojne uprave od naoruzanih seoskih straza i gradskih milicija formira- ne su regularne vojne jedinice pod nazivom „mesna narodna straza”. Mesna narodna straza na celu sa komandirom bila je podredena mesno nadleznoj vojnoj upravi i funkcionisala je kao njen izvrsni organ. Osnovni zadaci narodne straze bili su obez- bedivanje javnog reda i mira, cuvanje drzavne imovine, objekata od posebne vaznosti i logora radnih ceta. Imali su i pravo hapsenja. Clanovi narodnih straza, pogotovo komandiri straza, nikada nisu sluzili u mestu stalnog boravista ili u rodnom mestu. U selima sa slovenskim zivljem jacina straze bio je jedan vöd, u selima nacionalnih manjina bila je smestenajednaceta. Komanda mesta imala je naraspolaganjunarodnu strazu jacine bataljona, u okviru kojeg su bile dve cete za hitne intervencije.

U radu vojne uprave razlikujemo dva perioda. Prvi period obuhvata oktobar i novembar 1944. godine. Karakteristiku ovog perioda predstavlja radikalni nastup vlasti prema nacionalnim manjinama, posebno prema Nemcima i Madarima. Madari su u potpunosti bili izjednaceni sa Nemcima, bez obzira na to da li su bili kolabo- ranti ili ne. U novembru-decembru su vrsena masovna streljanja ljudi bez sudenja, hapsenja, racije sa pretresom kuca, rekviriranja, interniranje „sumnjivih elemenata” i stvaranje prinudnih radnih ceta. To je period totalnog obespravljenja Madara u Vojvodini, kada je od strane vlastodrzaca dovedena u pitanje opravdanost postojanja öve etnicke grupe u Vojvodini.

Promene kője su proizilazile iz stanja na frontovima bile su osetne vec od 23. novembra 1944. godine. Glavni stab NOV i POJ doneo je odluku o formiranju „Petefi brigade” u Backoj Topoli, koju su zeleli popuniti madarskim dobrovoljcima. Medutim, raniji odnos prema Madarima nije pogodovao realizaciji tog cilja. Zbog toga je Komanda vojne uprave u cirkularnom pismu od 1. decembra 1944. godine konstatovala: dosadasnji odnos vojnih vlasti nije bio ispravan prema Madarima i oni su ravnopravni gradani nőve drzave - izuzev ratnih zlocinaca. Logore za interniranje Madara treba ukinuti. Madari mogu biti primljeni u NOV i POJ. Napominjem da praksa nije bila u punom skladu sa sadrzajem cirkularnog pisma.

Prema oceni najviseg jugoslovenskog rukovodstva krajem januara 1945. godine prestali su razlozi zbog kojih je uvedena vojna uprava na teritoriji Banata, Backe i Baranje. Zahvaljujuci uspesnim vojnim operacijama linija fronta se udaljila od Voj- vodine, jedinice Crvene armije napustile su teritoriju Jugoslavije, NOO su kadrovski ojacali, a njihov rád postavljen na cvrstu politicku podlogu. Formirani su komiteti KPJ i levő orijentisani frontovi jedinstva (Narodni front, AFZ) i stabilizirao se javni red. Lica oglasena za ratne zlocince su internirana, privreda je pocela da proizvodi, sezonski poljoprivredni radovi su izvrseni i organizovano je snabdevanje stanovnistva osnovnim zivotnim namirnicama. Usled toga je naredbom Tita od 27. januara 1945. godine ukinuta Vojna uprava na teritoriji Banata, Backe i Baranje zakljucno sa 15. februárom 1945. godine.

21