Molnár Tibor: A zentai Városparancsnokság válogatott iratai 1944–1945 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 1. (Szeged - Zenta, 2011)

Rövidítések jegyzéke

Horgos. Posto su se pripadnici horgoske Narodne straze retko usudivali da postupe protiv vojnika koji su cinili zlocine, sencanski komandant mesta je urgirao da se u naselju osnuje sovjetska vojna stanica.34

U vrsenju kriminalnih radnji i u zastrasivanju stanovnistva od jugoslovenskih jedi- nica prednjacio je Prvi bataljon Trinaeste vojvodanske brigade, koja je bila stacionirana u Senti, cime je znatno kvario raspolozenje stanovnistva. Komandant mesta Stanko Radulovic se u izvestaju upucenom subotickoj Komandi podrucja izjasnio o tome na sledeci nácin: „...Posle toga sam se obratio komandantu 1. bataljona i pismenom predstavkom i trazio da se pljacke i krade, kao i terorisanje gradanstva sprece, alije sve to ostalo bez uspeha i umesto da ljudstvo 1. bat. 13.V.U. B. pravi i osigurava red i mir, ono svojim delima i postupcima izaziva nerede i revolt kod do sada mirnoggradanstva. Napominjem, da seugradu Senti kao i na teritorijipodrucne mi Komande nije desio ni jedan slucaj ispada, kaopucanje i tomeslicno od neslovenskogzivlja.”Ijos: „...Misljenja sam, da bi se ovaj bataljon mogao mnogo korisnije upotrebiti na drugom mestu...”.35

Uvodenjem vojne uprave i rad Komisije za istrazivanje ratnih zlocina i ratnih zlocinaca, koja je delovala u sastavu Narodnooslobodilackog odbora, postao je intenzivniji na citavom podrucju.

Tada je vec u Senti ostalo samo malo njih, odnosno skoro niko nije bio u gradu od onih koji su za ucinjena dela za vreme rata, odnosno za vreme madarske vojne ili civilne uprave sebe smatrali krivcima - oni su izbegli jos pre 8. oktobra. Zbog toga je komisija - prema secanjima - na osnovu fotografija, koje su u gradu snimljene izmedu 1941. i 1944. na priredbama i svecanostima, identifikovala osobe koje je smatrala krivcima, ali su hapseni i oni kod kojih je pronalazeno skriveno oruzje.36

Narodna straza je hapsenja vrsila i na osnovu prijava, verovatno i bez posebnog naredenja, sto je komandant mesta 4. novembra strogo zabranio.37

Narodnooslobodilacki odbor je odlucio da ce osumnjicene uhapsiti, za ispitivanje slucajeva obrazovace se pak sud, koji ce presudivati.38 Kasnije se - verovatno na osnovu uputstva sa vise instance - odustalo od sudskog postupka.

Na osnovu prijava sacinjena je lista sa imenima osumnjicenih, na osnovu cega je narodna starza uhapsila navedene. Bilo je takvih koje nisu pronalazili, ali su se neki - posto sebe nisu smatrali krivim - sami javili.39

Osumnjicene su zatvorili u pritvor narodne straze, a tamo su obavljana i saslusanja. U toku saslusanja mnoge su tesko zlostavljali.40

34 IAS F. 109 3. kut., del. br. 213/1944 (vidi: dokument br. 19), 4. kut. del. br. 314/1944 (vidi: dokument br. 33), del. br. 335/1944 (vidi: dokument br. 35), del. br. 402/1944 (vidi: dokument br. 36), 7. kut. del. br. 1478/1944 (vidi: dokument br. 66).

35 IAS F. 109 3. kut., del. br. 213/1944 (vidi: dokument br. 19), del. br. 335/1944 (vidi: dokument br. 35).

36 IAS F. 109 3. kut., del. br. 57/1944 (vidi: dokument br. 8). Szloboda János: Zentán történ ’44-ben. Pomáz, 2005. 126. i 161. str. (dalje: Sloboda.)

37 IAS F. 109 3. kut., del. br. 71/1944 (vidi: dokument br. 9).

38 Mészáros Sándor: Holttá nyilvánítva. Budapest, 1995. 72-73. str. (dalje: Mesaros.)

39 Sloboda. 151-152. str.

40 Sloboda. 126., 154., 168-169. str.

32