Molnár Tibor: A zentai Városparancsnokság válogatott iratai 1944–1945 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 1. (Szeged - Zenta, 2011)

Rövidítések jegyzéke

ovi drugi su uspeli da zauzmu Gradsku kucu, prigrabivsi tako i mogucnost upravljanja gradom. Ilegalni narodnooslobodilacki odbor od pet clanova - medu kojima i dva levicarski orijentisana Madara - je prosiren. Tako je formirano telő kője je na kratko vreme postalo jedini predstavnik revolucionarne narodne vlasti. Kao prvi korák, ono se obratilo proglasom - na srpskom i madarskom jeziku - stanovnistvu, u kojem je isto pozvalno na ocuvanje reda i mira, a u cilju ocuvanja javne sigurnosti pristupilo se i formiranju lokalne narodne straze.2

Posle pocetne fluidne politicke situacije, pristizanjem jedinica Jugoslovenske narodnooslobodilacke vojske postepeno se ucvrstila vladajuca pozicija narodnooslobodilackog odbora.3 Moglo se poceti sa odlucnijim pristupom prema nacionalnim manjinama, kője su smatrane krivim: jezici nacionalnih manjina - nemacki i madarski - bili su zabranjeni u javnoj upotrebi, cinovnici madarske nacionalnosti su odstranjeni iz administracije, a plakati i oglasi mogli su biti objavljivani iskljucivo na srpskom, odnosno hrvatskom jeziku.4

Saznavsi za napredovanje Crvene armije, krajem septembra i pocetkom oktobra 1944 hiljade Nemaca i Madara su izbegle iz Banata i Backe.5

Sudbina Nemaca koji su ostali na jugoslovenskoj teritoriji bila je odlucena vec 1943. Naime, na drugom zasedanju AVNOJ-a usvojena je i ona odluka Teheranske konferencije, prema kojoj ce Nemei koji zive u Istocnoj i Srednjoj Evropi posle rata biti preseljeni nazad u Nemacku. Sudbina Madara u Jugoslaviji tada je jós visila o koncu, iako su odlukom AVNOJ-a, koja je doneta na istoj sednici, nacionalnim manjinama kője zive na jugoslovenskom prostoru garantovana sva gradanska prava.6

Gradski narodnooslobodilacki odbor u Senti reorganizovan je 20. oktobra 1944. godine. Sednici su prisustovala dva delegata Glavnog narodnooslobodilackog odbora Vojvodine - Slavko Kuzmanovic i Stevan Doronjski - a kao predstavnik vojske pák major Pavle Gerencevic. Doronjski je u svom govoru izjavio da ce Nemce oterati, a da sudbina Madara jós nije odlucena. Zakljucio je da odbor ne moze imati madarske clanove. Na sednici je obrazovana i lokalna Komisija za ispitivanje ratnih zlocina.7

Komanda mesta je useljena u kucu javnog beleznika dr Karolja Kiralja, u ulici Kralja Aleksandra.8

2 Molnár Tibor: Zenta 1944 őszén: a hatalomátvételtől a leszámolásig (1944. október 8. - 1944. november 9.), 134. str. In: Limes 2009/3. Tatabánya, 2009. (Dalje: Molnár - Limes.)

3 Jedinice Osme vojvodanske brigade, koja je formirana 11. septembra 1944, pristigle su u Sentu 18. oktobra 1944. godine.

4 Molnár - Limes. 135. str.

5 Prema procenama, jugoslovensku teritoriju je napustilo 150 hiljada Nemaca i oko 40 hiljada Madara.

6 Odluka Drugog zasedanja Antifasistickog veca narodnog oslobodenja Jugoslavije o izgradnji jugoslavije na federativnom principu. Broj odluke 3. od 29. novembra 1943. godine.

7 IAS, F. 121 1. knj. 18. str. Clanovi sencanske Komisije za ispitivanje ratnih zlocina i ratnih zlocinaca su bili: Isa Nesic, Dusán Milicev, dr Radojka Mrksic, Mata Joksimovic i Aleksandar Stojkov.

8 IAS, F. 121 1. knj. 18. str.

26