Biernacki Karol - Fodor István (szerk.): Impériumváltás a Vajdaságban 1944. Promena imperije u Vojvodini 1944 godine - Dél-Alföldi évszázadok 28. (Szeged - Zenta, 2010)
TIBOR PÁL: NA PUTU ISTINE. O RADU POKRAJINSKOG ANKETNOG ODBORA ZA UTVRDIVANJE ISTINE O DOGADAJIMA U PERIODU OD 1941. DO 1948. GODINE
krivice cime bi se mogla teretiti cela etnicka ili drustvena zajednica za pocinjene zlocine, vec je zlocin individualan i krivi su pojedinci.2 Anketni odbor je vec na svojoj konstitutivnoj sednici odredio one principe po koji- ma ce raditi, a to su bili:- néma kolektivne odgovornosti na osnovu nacionalne, verske, itd. pripadnosti za vreme dogadaja izmedu 1941. i 1945. godine;- iza svakog zlocina stoji pojedinac ili pojedinci, ni jedna zrtva, kao ni jedan pocinitelj zlocina ne predstavljaju ceo narod, nacionalnu ili versku zajednicu;- zlocini izvrseni izmedu 1941. i 1945. su pre svega pocinjeni zbog ideoloskih razloga;- cilj istrazivanja je utvrdivanje imena zrtava i pocinitelja;- za vreme istrazivanja i obrade podataka svaku dilemu treba razresiti na osnovu cinjenica, stavljajuci u stranu ideoloske i emocionalne razloge;- u ime Anketnog odbora ubuduce ce sa javnoscu komunicirati predsednik, podpredsednik, ili clan koga je odbor ovlastio.3 Anketni odbor je imao 13 clanova, koji su svi bili poslanici Skupstine APV. Imao je sareni sastav u stranackom smislu. U odboru su putem svojih poslanika bile zas- tupljene sledece stranke: Demohriscanska Stranka Srbije (DHSS), Nova Demokratija (ND), Socijaldemokratija (SD), Reformska Demokratska Stranka Vojvodine (RDSV), Demokratska Stranka (DS), Demokratska Stranka Vojvodanskih Madara (DSVM), Demokratska Stranka Srbije (DSS), Liga Socijaldemokrata Vojvodine (LSV) i Savez Vojvodanskih Madara (SVM). Za predsednika odbora Skupstina APV je izabrala prof. dr Dragoljuba Zivkovica (DHSS), a za njegovog zamenika odbor je iz svojih redova izabrao Milana Micica (SD).4 Prva godina rada odbora je najvecim delom bila vezana za izradu metoda rada odbora, organizaciju istrazivanja i potragom za angazovanjem one naucne institucije koja moze da uspesno radi na postavljenom zadatku. Prvi predlog je pao na Odsek za istoriju Filozofskog fakulteta u Növöm Sadu, ali vec od pocetka je za nosioca projekta bila predlagana i Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU). Odsek za istoriju je prvobitno prihvatio poziv da bude nosilac projekta, ali kako se to i vidi u predlogu Odseka dostavljenom Anketnom odboru cilj je bilo naucno istrazivanje, namera da se ceo posao obavlja profesionalno, da on bude adekvatno finansiran i da na kraju rada rezultati budu objavljeni u jednoj detaljnoj i sveobuhvatnoj monografiji.5 Clanovi Anketnog odbora su u nacelu prihvatili da nosilac projekta bude Odsek za istoriju Filozofskog fakulteta u Növöm Sadu, ali kada je stigao i detaljan finansijski plan o potreb- nim sredstvima, kojeg je na ctvrtoj sednici odbora detaljno obrazlozio tadasnji séf Odseka prof. dr Ranko Koncár, neki clanovi Anketnog odbora su izrazili svoje neslagan- je, pa su cak doveli u pitanje i kompetenciju Odseka za istoriju, kao sto su postavili i pitanje stranacke i ideoloske pripadnosti saradnika Odseka, zaboravljajuci da se radilo 2 Isto. 3 Isto. 4 Zapisnik sa 4. sednice Anketnog odbora za utvrdivanje istine o dogadajima u periodu od 1941. do 1945. godine u Vojvodini, odrzane 2. aprila 2001. godine u Növöm Sadu. 5 Zapisnik sa 3. sednice Anketnog odbora za utvrdivanje istine o dogadajima u periodu od 1941. do 1945. godine u Vojvodini, odrzane 22. februara 2001. godine u Növöm Sadu. 98
