Biernacki Karol - Fodor István (szerk.): Impériumváltás a Vajdaságban 1944. Promena imperije u Vojvodini 1944 godine - Dél-Alföldi évszázadok 28. (Szeged - Zenta, 2010)
ZORÁN JANJETOVIC: POLOZAJ MADARA U VOJVODINI NA KRAJU DRUGOG SVETSKOG RATA I NJEGOVI UZROCI
Zbog ovakve manjkave integracije i nacionalnih predrasuda koje su nastavljale da zive i u novim uslovima, uprkos dobrim namerama da se madarska manjina pridobije za növi rezim, ni sam jugoslovenski vrh se nije u potpunosti odrekao resenja u starom stilu. Tako je tokom mirovne konferencije u Parizu Tito 15. jula 1946. sefu jugoslo- venske delegacije Edvardu Kardelju poslao telegram, u kojem je rekao da Jugoslavija nema teritorijalne pretenzije prema Madarskoj, ali da sa njom treba da resi problem ogranicene razmene stanovnistva i transfera onih osoba koje su saradivale sa okupato- rom. Sovjetski ministar inostranih poslova Vjeceslav Molotov je na to Jugoslovenima savetovao da odustanu od izgona kolaboranata iz Vojvodina, ukoliko to ne bi bilo vaz- no za jugoslovenske interese.57 Da je jugoslovenskim vlastima ipak bilo stalo do udalja- vanja odredenog broja Madara iz Vojvodine vidi se po sporazumu o razmeni stanovnistva koji su Jugoslavija i Madarska potpisale 22. septembra 1946. On je predvidao preseljenje do 40 000 ljudi sa obe strane u roku od tri godine, pocevsi od 1947.58 Mihael Portman ukazuje na to da je pomenuti broj uglavnom odgovarao broju Madara i Sikuljaca koji su vec bili proterani iz Jugoslavije.59 To bi impliciralo da je jugoslovens- ka strana na táj nácin htela da „ozakoni” vec izvrsena proterivanja. On napominje da nije poznato koliko se od oko 20 000 Hrvata i 6000 Srba, koliko je tada zivelo u Madarskoj, preselilo u Jugoslaviju. Mi smo skloni misljenju da je jugoslovenska strana s jedne strane mislila na iseljavanje daljih 40 000 Madara — buduci da su medu proteranima delom bili i ljudi koji 1941. nisu bili jugoslovenski drzavljani, te kao takvi po medunarodnom pravu nisu ni smeli biti naseljeni u Vojvodini tokom rata. Takode smatramo da su jugoslovenske vlasti mislile i na onaj broj juznih Slovena za koje se verovalo da zive u Madarskoj, a koji bi se mogli preseliti u Jugoslaviju i „poboljsati” nacionalnu struktúra u krajevima iz kojih bi se Madari iselili. Cinjenica da je Jugoslavija, uz sporazum sa Madarskom, sklopila slicne sporazume o iseljavanju Poljaka, Uk- rajinaca, Ceha i Slovaka60 svedoci da su i komunisticke vlasti, uprkos svog zaklinjanja u internacionalizam, bile sklone povecanju nacionalne homogenosti. Cinjenica da u se u slucaju pomenutih slovenskih manjina nije radilo o „neprijateljskom” stanovnistvu kao da govori u prilog pretpostavke da i sporazum sa Madarskom treba posmatrati u tom sirem kontekstu nacionalne politike. To opet implicira da se u sporazumu mislilo na novih 40 000 Madara koji bi bili „razmenjeni” za juzne Slovene iz Madarske.61 Do 1946. iz Jugoslavije je po madarskim podacima izgnano 84 800 Madara, medu kojima je bilo i dosta starosedelaca. To znaci da je broj proteranih i izbeglica bio gotovo dvostruko veci nego posle Prvog svetskog rata.62 57 PORTMANN, n. d., 273-274. 58 KasaS, n. d., 194.; Portmann, n. d., 274. 59 PORTMANN, n. d., 274. 60 DuSan DrljaCa: Kolonizacija i zivot Poljaka u jugoslovenskim zemljama. Od kraja XIX do polo- vine XX veka. Beograd, 1985.; Slobodan SELIN1Í: Jugoslovensko-cehoslovacki odnosi 1945-1955 (doktorát u rukopisu). Beograd, 2009. str. 349-367.; Enciklopedija Jugoslavije 3. Zagreb, 1984. str. 264 (Enciklo- pedija Jugoslavije govori o iseljavanju Ceha, ali ne i o sporazumu iz 1948.) 61 Verovatno je da su jugoslovenske vlasti raéunale da u Madarskoj ima nesto vise juznih Slovena nego Sto su pokazivali sluzbeni madarski popisi. 62 Sajti, Odmazda, 109. Ista autorka u jednom drugom radu navodi da je 1950. u Madarskoj bilo re- gistrovano 65 877 izbeglica i prognanika iz Jugoslavije. (Sajti, Hungarians, 434., 440.) Treba pretpostaviti da je do pada broja doslo usled povratka dela emigranata u Jugoslaviju, iseljavanja u druge zemlje ili smrti. 63
