Biernacki Karol - Fodor István (szerk.): Impériumváltás a Vajdaságban 1944. Promena imperije u Vojvodini 1944 godine - Dél-Alföldi évszázadok 28. (Szeged - Zenta, 2010)

TIBOR PÁL: NA PUTU ISTINE. O RADU POKRAJINSKOG ANKETNOG ODBORA ZA UTVRDIVANJE ISTINE O DOGADAJIMA U PERIODU OD 1941. DO 1948. GODINE

PODACI ANKETNOG ODBORA ZA UTVRDIVANJE ISTINE

Kako smo vec napomenuli, Anketni odbor Skupstine AP Vojvodine je posle vise od pola veka, krajem 2000. godine, zapoceo sa sakupljanjem podataka o nevinim stra- dalim civilnim zrtvama iz nasih krajeva tokom Drugog svetskog rata. Za trajanja svog mandata od cetiri godine uradio je veliki posao uz pomoc saradnika Muzeja Vojvodine i Arhiva Vojvodine, te saradnika na terenu, sakupivsi pozamasnu dokumentaciju. Sep- tembra 2004. uz saradnju istoricara i drugih strucnjaka sakupljeni rezultati su na jed- nom naucnom skupu prezentovani, a te iste godine su i objavljeni. Posto se tokom prvobitnih istrazivanja islo u sakupljanje podataka o zrtvama do 1945, tokom rada odbora se neminovno iskazala obaveza nastavka istrazivanja i na posleratna dogadanja, jer se doslo do zakljucka da je zrtava bilo i posle zavrsetka rata. Naime, logori koje su savremenici cesto nazivali logorima smrti postojali su i posle rata i to pre svega za neprijatelje nove vlasti, tj. protivnika komunista, bilo na nacionalnoj, bilo na klasnoj osnovi. U njima je prema prvim procenama, stradalo skoro toliko, ako ne i vise ljudi sa ovih prostora, koliko je stradalo za vreme Drugog svetskog rata izmedu 1941-1945. Stoga se zapravo pokazala potreba da se istrazivanja nastave sve do moze se reci prelomne 1948. godine, kada su ukinuti logori za kako se tada govorilo „narodne“ i „drzavne“ neprijatelje i kada je nova Jugoslavija dosla u sukob sa dotadasnjim savezni- cima, odn. vodecom silóm socijalistickog lagera, SSSR-om. Ova istrazivanja o neduz- no stradalima u protekle cetiri godine su se nastavila u okvirima projekta vec novo- osnovane Vojvodanske akademije nauka i umetnosti, sa manjim brojem saradnika.

Po trenutnom stanju istrazenih i proverenih podataka sakupljenih od strane Anketnog odbora i njegovih saradnika, u Backoj, Banatu, Sremu i Baranji, odnosno sa teritorije danasnje Vojvodine u drugim zemljama je izmedu 1941. i 1948. stradalo 86 881 civilna zrtva. Najvise je stradalo Srba, preko 40 000, zatim Nemaca, preko 20 000, pa Jevreja, preko 15 000, te Madara, oko 5000, Hrvata, oko 2700, Slovaka, oko 1000 i ostalih.13 Po polnoj podeli od 86 881 stradalog Vojvodanina 56 089 (66,87 %) je bilo muskaraca, 27 719 (33,05%) je bilo zena. U podacima je posebno uocljiv veliki procenat stradanja zena kod Jevreja od 49,90% u odnosu na muskarce od 50,10%, kao i kod Nemaca, gde je stradalo vise zena od muskaraca otprilike u srazme- ri 60% prema 40%. Kod stradalih Madara je bilo obratno, jer je odnos procenta stra- dalih bio oko 90% muskaraca prema 10% zena, dók je kod Srba bilo 80% stradalih muskaraca, a oko 20% su cinile zene.

Po regionalnoj podeli najvise Vojvodana je stradalo u Backoj 21 533, zatim u Hrvatskoj 11 074, pa u Srbiji 10 374, u Sremu 9582, u Nemackoj 9788, u Banatu 7084, u Slavoniji 4763, u Madarskoj 2030, u SSSR-u 1307, u Austriji 611, u Rumuniji 155, u Crnoj Gori 149, u Sloveniji 135, u Norveskoj 102, itd.14 Stradalih iz Vojvodine je jos u pomenutom periodu bilo i u Poljskoj, Francuskoj, Ceskoj, Italiji, Makedoniji, Bosni, Finskoj, Grckoj, Albaniji, Bugarskoj, Holandiji, itd. Ako se uporede nacionalna

13 Ta£ni podaci Anketnog odbora, odnosno projekta za utvrdivanje istine o dogadajima izmedu 1941— 1948. po nacionalnoj i polnoj pripadnosti se nalaze u IV (Srbi), V (Jevreji), VI (Nemei), VII (Madari), VIII (Ostali) tomu, Imenika stradalih stanovnika AP Vojvodine 1941-1948.

14 Prof, dr Dragouub ZivkoviÖ: Stradanje Vojvodana 1941-1948. Na putu ka istini, zbornik rado- va, glavni i odgovorni urednik prof, dr Dragoljub Zivkovic. Novi Sad, 2009. 63. (54-73.)

101