Milenko Palić: Visszaemlékezés a világháború éveire 1941-1945 - Dél-Alföldi évszázadok 19. (Szeged, 2003)

СЕЋАЊЕ HA ГОДИНЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ PATA (1941-1945)

врло дуго путовање — из Сегедина, преко Солнока, па све уз Тису, у праве Карпате. У Рахову, стешњеном планинама, нама људима из равнице било је необично, страшно. Ја сам се први пут у животу нашао у таквом амбијенту. Војна јединица којој смо се овде јавили живела је у баракама и шаторима. Међутим, још истог дана су нам дали возне карте и нешто хране, да се вратимо неколико десетина километара назад (западно), у место ТЈАЧЕВО (Técső, на мађарском), код Марамарош-сигета, на самој реци Тиси. У Тјачеву су услови живота били слични онима у Сегедину — у саставу интендантура једне мање војне јединице и становања ван касарне, у приватној кући. Спавали смо на слами на поду, умивали се и прали на чесми у дворишту. Храна је била релативно добра — војничка, као и раније и било је доста. По граду смо се кретали свакодневно и одлазили у биоскоп. Овде смо, као и мађарски официри и војници, контактирали са цивилним становништвом — русинским, мађарским и јеврејским. Свима смо им одлазили у куће, куповали од њих млечне производе и пиће. Сви смо и овде имали своје девојке у чијим породицама смо врло лепо примани и храњени. Живели смо ту неколико месеци као у једној породици. У Тјачеву смо одржавали ред у магазинима, спремали и чистили канцеларију интендантуре и занатских радионица. Са још једним Србином мункашем сваки дан смо спремали и чистили занатске радионице - сарачку, обућарску и кројачку. Имали смо ту доста посла - доносили смо кожу, обућу, одећу и односили... И у Тјачеву смо доживели неколико крупних догађаја, у пролетњим месецима 1944. године — покушај Хортијевог режима да извуче Мађарску из ратног савезништва са Немачком,

57 одвођење Јевреја у логоре смрти,

58 прикупљање и одлазак на фронтједне веће војне јединице мађарске војске,

59 наше пресвлачење у цивилна одела и напуштање Тјачева. Хортијев покушај да напусти савезништво са хитлеровском Немачком,

60 ни у Тјачеву није прошао без драматике. Сви официри су били просто забезекнути наредбом да сви — и они и војска до даљњег морају одложити оружје и остати на затеченим местима. То је од њих пропраћено осећањем велике срамоте за себе, за мађарску армију, мађарски народ и Мађарску. У марту, у гарнизонима широм Мађарске и у великим војним јединицама ова необична и неочекивана ситуација се још ефектније одразила — све оружје војника и официра одложено и под стражом, a они, у стању огорчености и ишчекивања шта ће се даље догађати. Проблем је решен за 48 сати, лишавањем слободе кретања Хортија, заменом цивилне, КаАвгуста 1943. године започети су прелиминарни преговори о склапању примирја између претставника Мађарске и западноевропских савезничких сила. После иступања Италије из рата и почетка успешне совјетске офанзиве, Хитлер није желео рескирати излазак још једне савезничке земље из рата, стогаје немачка војска 19. марта 1944. окугшрала Мађарску. 5 Видети фусноту бр. 24. 59 Аутор о томе нема тачних информација. Евентуално би се могло радити о 3. мађарској армији која је после изласка Румуније из рата 23. августа 1944. ангажована за заузимање територије јужног Ердеља. 60 Аутор овде мисли на догађаје који су претходили немачкој окупацији 19. марта 1944. године. Видети фусноту бр. 57. После преговора са Хитлером регент Миклош Хорти је заиста издао наређење да мађарски војници остану у својим касарнама и да не пружају отпор окупацији.