Milenko Palić: Visszaemlékezés a világháború éveire 1941-1945 - Dél-Alföldi évszázadok 19. (Szeged, 2003)

СЕЋАЊЕ HA ГОДИНЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ PATA (1941-1945)

Трећег дана рације, још увек не схватајући суштину ситуације, изашао сам из куће да у оближњој (Гирицовој) пекари купим хлеба. Полицајац који је испред куће стајао, пустио ме је. Хлеба сам успео да купим, a када сам се враћао, са трга су долазила два жандарма, али ми нису ништа рекли, ваљда што су видели хлеб у мојим рукама. Кад сам прелазио улицу, с трга је долазио камион натоварен лешевима чије су ноге и руке висиле. У кућу сам ушао пре него што је камион прошао. Опет сам констатовао да сам добро прошао, иако сам био врло узбуђен због призора камиона с лешевима. Сутрадан после завршене тродневне рације, на улицама града је било врло живо, нарочито на пошти, одакле је већи број грађана слао телеграме својима изван Новог Сада. И ја сам мојима у Бачко Градиште такође послао телеграм да сам жив и здрав. На улицама су се људи гласније поздрављали него раније, ваљда зато што су срећно преживели рацију. После рације је умањена и илегална и партизанска активност у Бачкој. Прилике су се у Новом Саду санирале. Живот се нормализовао (уколико се у оно време могло уопште рећи), наравно у складу са тадашњим збивањима и последицама које су она нужно морала да имају... За 1942. годину, у Новом Саду, у Бачкој и Мађарској, може се рећи да је она у односу на све друге ратне године (на претходну и наредне две) била нека врста златних времена. Хране је било у изобиљу — осетно више него у било ком другом крају окупиране и распарчане Југославије. Наиме, иако је Мађарска била обавезна да све вишкове произведене хране и друге робе испоручује Немачкој, њена влада је успела да сваке године задржи 250 килограма по глави становника. Други прехрамбени артикли — месо, jaja, жива стока и друго, морали су бити продавани државном откупном предузећу по диктираним ценама, али се ова обавеза увелико избегавала. На пример, велики број свиња (и угојених) је тајно клан, чак и усред лета, и сакриван. Наиме, испечено месо је стављано у истопљену маст и у лименим посудама закопаван или скриван на другим сигурним местима. Били су то први фрижидери у Бачкој, a тада ваљда и једини у окупираној Југославији. Обавезе у производњи прехрамбених артикала нису биле превелике, a контролни органи су се могли лако поткупљивати, па је остајало довољно за чак обилну исхрану, наравно, за један број становника само преко црне берзе. Црна берза је цветала. Могло се набавити све и свашта — од игле до локомотиве. Црна берза је, додуше, прогоњена и кажњавана, али врло неефикасно, јер су се контролни органи могли лако поткупити, нарочито када су биле у питању веће количине робе. Део робе на црној берзи је био и лошег квалитета (мироштош на мађарском језику). Било је и квалитетне робе, a и до ње се није лако долазило, мада по вишим ценама.

34 4 Можда се ради о мађарској речи „mürost" која значи: вештачко влакно. Аутор није успео дати објашњење значења речи, али се јасно сећа саме речи.