Milenko Palić: Visszaemlékezés a világháború éveire 1941-1945 - Dél-Alföldi évszázadok 19. (Szeged, 2003)

СЕЋАЊЕ HA ГОДИНЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ PATA (1941-1945)

Југославије и да отпочну са субверзивном активношћу и општом народноослободилачком борбом против свих окупатора и њихових домаћих помагача из редова домаћег становништва, како би се фашистичким завојевачким државама онемогућило или бар отежало вођење рата против прогресивног човечанства. Лично нисам био захваћен овом активношћу, иако сам се кретао у друштву за чије појединце сам знао да се њоме баве. Мада сам током целе 1941. и целе 1942. године становао у Новом Саду у коме је било прилично много партизанских и илегалних активности и кретања, и боравка људи из ових кругова, није ми нико пришао са позивом да учествујем у илегалном раду против окупатора. Ни тада ни доцније нисам сазнао у чему је била моја неподобност за такав рад, с обзиром да се нисам кретао у круговима који су се мирили са окупацијом. Напротив, кретао сам се у друштву у коме сам могао да испољавам своја незадовољства створена ратом и окупацијом. Можда је то била последица тешкоћа, ризика, опасности везаних за ангажовање нових људи у народноослободилачком покрету, у Новом Саду и у Бачкој... У јануару 1942. године дошло је и до оне познате и злогласне РАЦИЈЕ

1Х — акције застрашивања и убијања од Новог Сада до Бечеја и у целој Шајкашкој.

28 У њој је мађарски окупатор побио око 3-5 хиљада људи, оба пола, свих узраста, a претежно Срба и Јевреја.

29 Прави разлог рацији оваквих размера био је захтев Немачке да Мађарска да знатније војне снаге за ангажовање на источном фронту.

30 Тим поводом је и злогласни Рибентроп

х

, министар спољних послова хитлеровске Немачке, долазио у Будимпешту на састанак с Хортијем. Да би избегла или смањила тражену обавезу, Мађарска је инсценирала потребу борбе против партизанских снага у својим јужним крајевима. За то се указао и одговарајући непосредан повод — појава и откривање партизанског одреда на територији Шајкашке — трокута између Дунава и Тисе у Бачкој."

Х1 У рацији је страдало недужно становништво. Рација није могла остати скривена од светске јавности и антихитлеровске коалиције, па су савезници (антифашистичке земље и владе) одлучно реаговале, a Хортијев режим, да би начинио одступницу потребном тренутку и прилици, инсценирао је суђење организаторима рације (!) својим генералима, a затим им омогућио да се ставе под заштиту хитлеровске Немачке. Њих је ипак достигла Шеф генералштаба Ференц Сомбатхељи дао је наредбу за рацију у Шајкашкој области на основу извештаја команданта V корпуса генерал-потпуковкика Ференца Фекетехалми-Цејднера (Feketehalmy-Czeydner Ferenc). Цил> акције је било пресецање активности партизана која је у поменутој области постала интензивнија још од новембра 1941. Наредба, међутим, није подразумевала мере против мирног стаиовништва и незаконита погубљења. Чистке вршене у Шајкашкој области (које су вероватно имале преко хиљаду жртава) лроширене су и на Нови Сад — Сомбатхељије дозволио рацију јер је добио информације да су се партизани склонили у град. О репрссалијама над недужним становништвом обавештен је само касније и одмах је дао наредбу за њихово заустављање. Према мађарским подацима рација је у Новом Саду имала 3.340 жртава. Време рације се заиста поклапало са посетама министра спољних послова Немачке Рибентропа (6-9. јануар) и генерала Кајтела (20-22. јануар), током којих су они у почетку тражили ангажовање целокупне, a касиије половине мађарске војске на источном фронту. На крају су пристали да од три армије, које су биле у процесу формирања, Мађарска пошаље Другу мађарску армију на руски фронт. Ипак, због сукоба у околини Сирига и Жабља у којима је мађарска војска имала губитке, још раније је донета одлука о предузимању једне акције којом би био осигуран јавни ред и мир.