Milenko Palić: Visszaemlékezés a világháború éveire 1941-1945 - Dél-Alföldi évszázadok 19. (Szeged, 2003)

СЕЋАЊЕ HA ГОДИНЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ PATA (1941-1945)

на је саобраћала скела. Остала нам је само лева обала Дунава за купање, за ограничену пловидбу чамцима и риболов, али не увек безбеднима... Скела је саобраћала под врло строгом војном и полицијском контролом. У Петроварадин и на излетишта Фрушке горе више се није могло. Једва две-три недеље после доласка окупатора појавиле су се и плакате којима је објављено да сви који до 1918. године нису рођени на територији Бачке и нису ту живели морају у року од 15 дана напустити територију Бачке.

17 Овом наредбом је било обухваћено и све колонизовано становништво у Бачкој после првог светског рата. Ово је, несумњиво, најтеже погодило Новосађане, јер је следило напуштање — ИСЕЉАВАЊЕ — из града 15-30 хиљада особа (од око 80 хиљада, колико је град у то време отприлике имао становника).

1 Током целог маја 1941. године су скеле у Новом Саду радиле даноноћно. Исељени су могли понети све што су могли натоварити на једну колску запрегу или камион. Дунавска улица и део обале око ње била је позорница тужних сцена опраштања оних који су одлазили од оних који су остајали. Реч „довиђења" била је крајње проблематична, али су се многи и тако растајали. Какву је пустош оставило у Новом Саду ово исељавање тешко је описати. Живот је замро. Број становника у граду се свео на око 50 хиљада.

19 Број новодосељених са територије Мађарске био је незнатан — неколико хиљада, претежно службених лица. Тешко смо се навикавали на овакав Нови Сад који је сада више личио на паланку — у односу на дотадашњу живост. Једино су трамваји, који су, додуше, тутњали полупразни, давали некакав изглед града. Живот у граду је тек 1942. године постао нешто интензивнији. Била је то и последица пограничног положаја Новог Сада и велике удаљености од центра државе — Будимпеште. ОДНОС између МАЋАРА досељених са територије Мађарске и домаћих Мађара (у Бачкој), тј. однос мађарске државе према овима другима био је такав да У Новом Саду су 25.априла 1941. истакнуте плакате потписане од стране генерала Ференца Бајора, по којимаје српско, црногорско, јеврејско и циганско становништво насељено од 31. октобра 1918. године, морало напустити територију Бачке. Исељавање су заправо зауставили Немци, јер им није било у интересу да Србију — коју су сами пацифизирали и у коју су непрекидно пристизали Срби из Хрватске — стигне још избеглица. На основу података из књига: UNGVÁRY KRISZTIÁN, Honvédség és külpolitika 1919-1945. {Хонведска војска и спољна политика 1919-1945) и Pal Pritz (уредник), Magyarország helye a 20. századi Európában (Мађарска u њено место y Еврош 20. века), Budapest 2002, 93-106. 13 Према попису из 1910. године Нови Сад је имао 33.590 становника, од тог броја 11.594 (34,52%) били су Срби, a 13.343 Мађари (39,724%). Југословенски попис становништва из 1921. Србе и Хрвате (ових последњих је погшсу из 1910. било 621 ) рачунао је заједно, a 1931. више ни Словенци нису посебно евидентирани (њих је у граду 1921. било 613). Према попису из 1921. Нови Садје имао 16.071 српског и хрватског (41,08%) и 13.065 (33,4%) мађарских житеља. Године 1931. број припадника јужнословенских народа износио је 28.678 (44,82%), a Мађара 20.362 (31,87%). Укупан број становника је за десет година са 39.122 порастао на 63.985. Узимајући у обзир овакав темпо раста броја становника (првенствено путем колонизације), могуће је да је ауторова процена од 80.000 становника Новог Сада пред окупацију 1941. тачна. Мађарски попис становништва из 1941. године регистровао је укукпно 61.731 житеља од којих 31.130 Мађара (50,43%) и 17.531 (28,4%) Србин. На основу разлика можемо проценити број избеглица и исељених, узимајући у обзир и Мађаре насељене овде после реинтеграције територије. Подаци су узети из публикације: KEPECS JÓZSEF (уредник), A Délvidék települései

nek nemzetiségi (anyanyelvi) adatai 18801941 (Етнички — језички

— подаци иасгља Делвидека 18801941), Budapest, 1998. 9 Процена аутора се разликује од података пописа. Видети податке у фусноти бр. 18.