Milenko Palić: Visszaemlékezés a világháború éveire 1941-1945 - Dél-Alföldi évszázadok 19. (Szeged, 2003)

„БИО CAM НАЈЛЕПШИ ХОРТИЈЕВ ВОЈНИК..." УВОД СЕЋАЊИМА МИЛЕНКА ПАЛИЋА

ред других, али на крају може само констатовати чињеницу: рација покренута с циљем осигурања безбедности и контроле над територијом, извитоперила се у репресалије, у безумно убијање.

34 Ћула Варга (Varga Gyula), који је управо у атару родног села Миленка Палића, Бачког Градишта, извршио принудно слетање 11. априла 1941. године, 1983. издиктирао је сину кратка, али садржајна сећања. Чаба Варга је очеве мемоаре допунио студијом у којој је изнео и своје мишљење о описаним догађајима.

35 Ваздухопловни поручник Ђула Варга је био командант одељења. После полетања из Сегедина требали су извидити да ли се воде борбе на територијама јужно од Суботице, како тече повлачење југословенске војске, какви су одбрамбени положаји испред Новог Сада и како се одвија планско напредовање мађарских трупа. Прелетевши Сенту и „дошавши изнад Новог Сада видели смо испод себе град који је пловио у плими радости, јер су мађарске јединице из правца Осијека управо у тим тренуцима улазиле у град."

36 Пошто пише да су принудно слетање извршили 11. априла, у петак у поподневним часовим, морамо приметити да тада још нису могли опазити улазак мађарских трупа у Нови Сад, јер се то одиграло тек следећег дана. У повратку изнад Жабља је приметио да његов авион губи висину, доспео је до Бачког Градишта, где је извршио принудно слетање. У овој изненадној ситуацији одиграо је важну улогу у Бачком Градишту: српска војска се управо повукла a мађарске трупе још нису пристигле. Са натпоручником Тибором Хаисом (Hais Tibor)

37 је у насељу организовао мирну промену власти, одржавали су ред и помогли су очувању мирних односа између припадника месног вишенационалног становништва. Према добијеним обавештењима српско и мађарско становништво је у последњих десет година живело у слози, примера ради, двогодишње је долазило до ротације представника две поменуте народности на положају судије. При својим поступцима узимали су у обзир и мишљење ранијег српског судије и младог православног свештеника.

38 У зору 12. априла су са припадницима националне гарде морали поћи у Чуруг, јер су добили обавештење да локални Срби припремају покољ Мађара. Успело им је да изненаде српске жандарме, о којима се испоставило да имају наредбу за одржавање мира, али не и за пружање отпора. Ситуација је разрешена уз помоћ српског судије и попе, формиран је нови мађарски општински савет и они су се вратили у Бачко Градиште. Ћула Варга је ту десет дана сређивао општинске послове: од вођења рачуна о житарицама похрањеним у млину до прикупљања оружја и смиривања страсти међу становништвом. Побринуо се и за то да преко ноћи обезбеди смештај српским војницима који су заостали за својим јединицама.

39 Како би у оквиру националне гарде остале само поуздане особе, оне њене припадниек који су се по34 Исто 16. 35 Varga Gyula repülő főhadnagy visszaemlékezése a délvidéki eseményekre Сећања авијатичарског поручника Ћуле Варге на догађаје на Делвидеку, Délvidék 1941. Bácsföldvári interregnum egy kényszerle

szállást szenvedő repülő visszaemlékezése tükrében. Војноисторијски архив (HL) Збирка студија (Tanulmánygyűjtemény) 2912. ^ Исто2. 37 Био je артиљеријски извиђач додељеп III ваздухопловној чети из Сомбатхеља. 38 Исто 4. 39 Исто 6-7.