Milenko Palić: Visszaemlékezés a világháború éveire 1941-1945 - Dél-Alföldi évszázadok 19. (Szeged, 2003)

СЕЋАЊЕ HA ГОДИНЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ PATA (1941-1945)

румунских градова (Брашо), a затим стигли у предео знатно мање хладан, иако је био децембар. Касније смо утврдили да смо у Молдавији и нешто северније од ушћа Дунава, дакле недалеко од црноморске обале. Зауставили смо се у граду Фокшани и ту се искрцали из воза.

77 Спроведени смо у повећи логор са много барака и ограђен бодљикавом жицом. Било је то пред саму Нову годину — 1945. Остаћемо овде пуних шест месеци — до краја јуна 1945. године. Ми Југословени (мункаши) смо у логору смештени у посебној бараци. Она се, међутим, није ни по чему разликовала од осталих. То смо ипак протумачили као први знак да ће нас ваљда почети и другачије третирати него до тада. Тај процес ће, међутим, трајати дуже времена, да би се завршио како се нисмо ни надали. Одмах по приспећу у логор подвргнути смо шишању (до главе), дезинфицирању одела и веша, купању под тушевима вруће воде (касније једном недељно, редовно) итд., па смо се тек онда сместили у бараку. Барака је била са причевима (дашчаним лежајима) на спрат. На средини је била повећа пећ која се ложила све до марта. Пошто смо се тако средили и сместили, у нашу бараку је дошао др Марко Дрвар. Најпре му је поднесен рапорт, који смо и ми слушали у ставу мирно, a онда је он ишао кроз бараку и разговарао са многима од нас, интересујући се одакле смо, како смо и слично. Затим нам се свима обратио и „пожелео" добродошлицу, говорио нам о потреби да чувамо здравље, да се држимо дисциплине и реда у логору, јер се прекршаји строго кажњавају и указао на могућност да ћемо можда већ ускоро поново бити у Југославији. Ми смо му постављали низ питања међу којима и какве су могућности да нас наоружају и пошаљу на фронт да се боримо против фашиста. Он је одговорио да зна да од тога за сада неће бити ништа, али ако затреба пружиће нам се прилика и за то... У бараци смо имали команданта — Југословена, официра, такође заробљеног као мађарског официра — са два заменика. Они су били потчињени команди логора, на чијем је челу био командант, капетан Исаијев (или Исајев). Посебан статус (не знам да ли и званично у оквиру структуре организације логора и служби у њему) међу нама имао споменути др Дрвар, лекар, иначе родом из Бачког Брега, такође заробљеник. Он је вршио здравствени надзор над нама, али само надзор, док смо здравствене услуге уживали у логорским амбулантама и болницама од већег броја лекара и Руса и заробљеника других националности. Међутим, и приликом његових долазака у нашу бараку, увек му је даван рапорт. Др Дрвар, са посилним Матијом, живео је у посебној бараци, у другом делу логора, у којој су били смештени и други лекари — Руси и припадници других националности. Осим др Дрвара, међу виђеније међу нама спадали су још неколико заробљеника официра, који су по професији били лекари, учитељи, чиновници, затим један оперски певач, велепоседник, бродски капетан и други. У Фокшапима је био привремени заробљенички логор.