Baranyai helytörténetírás. A Baranya Megyei Levéltár évkönyve, 1981. (Pécs, 1982)

TANULMÁNYOK ÉS FORRÁSKÖZLEMÉNYEK A BARANYAI NEMZETISÉGEK TÖRTÉNETÉBŐL - Szerb-horvát nyelvű összefoglaló: Gorjánác Rádojka

Lajos, Nagy: Epidemija kuge u Pečuju u godinama 1710 i 1713. Neobično cenjiv rad iz pera 'Iekara stručnjaka i historičara. Na osnovu izvorne grade u potresno živoj slici prikazuje negdašnju dramu. Jasan i dubok uvid dati u historiju kulture i zdravstva toga vremena, dotičući problem higienije te prika­zivajući društvene i moralne odnose moguće je samo istraživanjem specijalnih iz­vora. Posle pregleda opšte historije epidemije kuge autor prelazi na uže područje pri­kazivajući izbijanje i tok bolesti te govori o poduzetim preventivnim merama u le­čenju radi suzbijanja epidemije na području Pečuja krajem 17. te početkom 18 ve­ka, u godinama 1691. 1704. i 1710. Posebno poglavlje posvećuje delatnošću Iekara, mukotrpnom poslu lečenja, pri­kazuje njihov život, subdinu punu borbe. Dotiče problem neobrazovanosti i pa­sivnog ponašanja rukovodilaca grada i županije. Bezosećajnost crkvenih starešina dokazuje s tim što su raznim sredstvima otežavali rad Iekara. Prikazana slika o delatnošću i naobrazbi hirurga (chvrurgus, Borbelv, Veldscherer) daje nove po­datke i za historiju medicine. Nasuprot stručnoj literaturi grobare ne uvrštava me­du deklasirane skitnice i zločince, delom dokazuje da su taj posao vršili siromašni, priprosti ljudi grada. Važne podatke obelodanjuje o organizovanju bolnice za za­razne bolesti, govori o sahranjivanju, o primenjenim lekovima, o određivanju bro­ja mrtvih, o delatnošću sveštenika bolnice. Od velikog je značaja za historiju grada opis karantena. Na kraju autor objavljuje protokol Saveta zdravlja u Pečuju te epikrize u perio­du između 10. 08. 1713 - 21. 01. 1714. Laszlo, Mandoki: Crkvenohistorijski i prosvetno-historijski podaci o Šiklošu. Autor objavljuje kulturnohistorijske podatke počev od 1759. godine iz matične knjige koligatskog haraktera šikloških reformata. Po prosvetnohistorijskim podaci­ma zabeleženim u matrikuli, u Šiklošu i okolini, školstvo je bilo na visokom stepenu. Predavali su visokokvalifikovani nastavnici koji su kasnije postali sveštenici. Do 1836. godine rektori su dolazili iz Debrecina a između 1839—1859. godine iz Keč­kemeta. Spis u matrikuli sastavljen u strukturi godfšnjaka jeste rad propovednika Janoša Karanči i ,,Staratelja" Janoša Čani. O školstvu tog vremena kako nauka o historiji tako i nauka o etnologiji daje mračnu sliku — donekle s pravom — ali dokumenti ne isključuju mogućnost da u nastavi na spomenutom području postignuti su visoki rezultati zahvaljujući tak­vim stručnjacima protestantima (kalvinistima, evangelistima, antitrinitatima) koji su svoja znanja stekli na čuvenim univerzitetima zapada. Andras, Babics: Urbarijalni odnosi na darđanskom spahiluku u 18. veku. Autor se u okviru dugoročnog istraživačkog plana prihvatio posla da prika­že dokumente koja su nastala prilikom sređivanja urbarijalnih dažbina u 1767. go­dini. U prvom saopštenju obelodanjeni su urbarijalni popisi te urbarije sela pri tzv. ,,Darđanskom vlastelinstvu". Analiza urbarijalnih odnosa sela te identičan prikaz urbarijalnog popisa sela adekvatnim beleškama sačinjava sistem studije. Početi s obradom cele urbarijalne građe županije od velike je važnosti i s + oga gle­dišta jer želimo dati na raspolaganje hrvatskim historičarima - koji zauzimaju važno mesto u međunarodnim odnosima arhiva - odgovarajući izvor pri njiho­vom istraživačkom radu. Tako pre svega upravljanim historičarima sa strane Save-

Next

/
  • Elrendezés
  • Igazítás
  • Forgatás
Oldalképek
Tartalom