Kotnyek István: Alsófokú oktatás Zala megyében 1918-ig - Zalai Gyűjtemény 9. (Zalaegerszeg, 1978)

Unterstufen Unterricht im Komitat Zala vor

und der grösste Teil der Kinder, arbeitete an Stelle der Eingezogenen, in den Feldern. Während des Krieges verschärften sich auch die sozialen und Nationalitäten-Gegensätze. ISTVÁN KOTNYEK OSNOVNA NASTAVA U ZUPANIJI ZALA PRE 1918. GODINE R E Z I M E Zupanija Zala svojevremeno je obuhvatila Gornji kraj Balatona, Bazen oko Tapolce, Obrezinu Zale, Pomurje i Medjumurje. U 15—16. veku uglavnom se vec izgradila i mreza navelja zupanije. U skolama zupanije, po dosada raspolozivim izvorima, govori prvi put godine 1550. popis zupa iz Veszpréma, à kasnije Canonica Visitatio (Kapornak, Egerszeg, Szepetnek) takodje crkvene zupanije Veszprém iz 1554. godine. 16. vek je ujedno i period prosirivanja reformacije u Zali. Usled toga je Donja Lendava postala znacajnim kulturnim centrom, gde od 1554. godine znamo o vise ucitelja dobroga glasa. cija imena zabelezena su i u istoriji madjarske knjizevnosti (Kulcsár György, Tőke Ferenc). 1573—74. godine je u Donjoj Lendavi radila i stamparija, koja je odavde preseljena u Nedelicu, tada takodje u Zali. Rformacija je povoljno uplivisala na razvoj osnovne nastave. U 17. veku znamo vec o sve vise evangelistickih, odnosno reformatskih seoskih skola. Sredinom 17. veka iz reda ovih isticala se skola u Kiskomáromu, koja je izazvala paznju i Lórántffy Zsuzsanne. Izgradnju skolse mreze je najezda Turaka unazadjivala. Podataka imamo vecinom o skolama sa podrucja. koja nisu Turci opseli. U to vreme sretnemo srazmerno vise skola u selima zupanije. kője su pripadale zagrebackoj crkvenoj zupaniji, kao sto su Donja Lendava, Sveti Juraj na Bregu, Prelog, Lenti, Szécsisziget, Csesztreg — i sa vise evangelistickihreformatskih skola u Gornjem kraju Balatona. U sedistu zupanije. u Zalaegerszegu 1690. godine je bilo vec skolskog majstora, o skoi u Kanizsi iz toga vremena jos néma vesti, tek se tada oslobodila od Turaka. Do 1770. godine broj skola u Zali povisio se vec na 146. Ali skole nalazimo vecinom samo u maticnim crkvama (mater), od filijala samo u nekolicini. Sa najredjom mrezom skola susrecemo se u Göcseju, Hetésu i u Medjumurju. 1777. godine je Marija Terezija izdala I. Ratio Educationis. kojim je regurirala madjarsku nastavu. U zupaniji je tada bilo 169 skola, a broj ucenika je iznosio 1334. 21 skolskih majstora nisu imali nijednog ucenika. U najvise skola predavali su samo citanje, pisanje is katekizam. Nastava je tekla na maternjem jeziku stanovnistva. Ucitelji pored nastave obavljali su i poslove kantora is zvonara. 1806. godine je izasa nova uredba o nastavi. II. Ratio Educationis. Ali ovo ni je mnogo menjalo stanje osnovne nastave u zupaniji. Vécu paznju mozemo pri-