Gál Judit: Adatok a váci ortodox keresztény közösség történetéhez - Váci levéltári füzetek 2. (Vác, 2010)
II. Az Egyházközségre vonatkozó adatok - 3. Az egyházközség hajdani vagyona
253 зора звоника), певнице испред иконостаса, ]'едан ормар са фиокама, кр- стионица од црвеног мермера, магье уоквирене штампане иконе на зи- ду, чираци, налогьи за целива]'у!\е иконе, кандило, часна трпеза у олта- ру, ормари и зидни ормани разне величине као je дан велики олтарски крст са постол>ем.204 (46., 48., 49., 51., 53., 54. слика) На основу извеипфа Уреда за занггиту културног наслеВа (тада jóm Уред културних споменика) из шесте деценфе прошлог века дозна]'емо да je вацки православии храм jeflHO време служио и као магацин робне куВе „Керавил". (52. слика) Према архивским документима последгьа оновремена серфа фото- граффа настала je због дугогодиішьег купопро/фног процеса са почет- ка шездесетих година. Градски савет, Kojw je пожуривао куповину храма, послао je снимке My3ejy примегьене уметности Kojn су приказивали депримираіуВе статье у Kojoj се вадка црква тада налазила. Епархфа бу- димска, Koja je због познатих исторфских околности била у веома теш- ком положаіу, после дугог размишгьатьа je 1964. године била приморана да прода вацку цркву. Куггоиро;фни уговор нисмо успели пронаВи. Приликом npoflaje Српска епископфа je фебруара месеца 1965. сав уну- траштьи HaMenrraj однела, а меВу тьима и владичин престо, а такоВе и проповедаоницу. Савет града Ваца je након куповине обновио црквено здатье, посеб- ну пажиьу je обратно на звоник Kojn je током времена постао опасан по живот, а истовремено je и мегьао лимени покривач тортъа. После неко- лико година право власништва овог здатьа припало je neunancKoj жу- панфи (на CBojcTBeH начин Манчукин плац са стамбеном зградом остао je у власнипггву града), што je довело до данаштьег стагьа. У книгу инвентара Српске црквено-уметничке збирке у Сентан- flpejn као вацке црквене утвари пописана су три текстилна матерфала, четири матье иконе и jeflaH олтарски крст са постол>ем из бечке радио- нице Антона KyxenMejcrepa. (53. слика) ТакоВе из вапког храма потиче и часна трпеза од црвеног мрамора (54. слика) Koja je део поставке сентан- npejcKe Српске црквено-уметничке збирке, Kojy je према личном кази- вагьу Иштвана Штефаича, бившег директора вацког My3eja „Игнац Трагор", шездесетих година сам предао са jóm неколико не поменутих oöjeKaTa тадашгьем управнику црквено-уметничке збирке у Сентандре- jw. Пре неколико година у My3ej српске црквено-уметничке збирке до- спео je jeflaH пар осликаних крила зидног ормара за вршен.е проскоми204 Види: ДАВИДОВ 1973, 248.; ВуКОВИЪ 1977,40.
