Gál Judit: Adatok a váci ortodox keresztény közösség történetéhez - Váci levéltári füzetek 2. (Vác, 2010)
II. Az Egyházközségre vonatkozó adatok - 3. Az egyházközség hajdani vagyona
Према Карчуу „свештеник православних затвореника дуже време je био попа Амижиб, ко]и je одавде премештен у Илаву, затим je овде у тамници литургфу служио румунски прота JoaxHM Микулеску, парох будимпештански или вей гьегови капелани. Садаппьи првославни свештеник je Изидор Николиб ко jo je овде поставлен 1888. године".191 Занимлшво je да je Григорфе Амициб измеЬу 1872. и 1876. вацко) црквено) општини плабао станарину (вероватно je изна)мл>иво napoxnj- ски стан, у oeaj дом се Kacunje, 1877. године, уселио Изидор Чилон, тутор). 3. Некадашн>а имовина црквене оппггине За основу имовине православне црквене оппггине у Вацу послужио je тестамент Манчуке. (2., VI. слика) Током времена црквена општина je поред прибавлених, саграбених или кушъених некретнина (куба и плац Наста Манчуке (36., XIV. слика), храм, парохфски стан, дом звона- ра, оранице) (37., 38., 40-42., XIII. слика) поседовала je и знатну новчану своту. Завештаоци вацке православне вероисповести су, угледаіуби се на пример Наста Манчуке, MecHoj цркви, без изузетка, оставляли магье или вебе прилоге (вал>а навести да су у сво)им тестаментима сви право- славци оставл>али новац и HeKoj од католичких верских установа: фра- ьъевачком монашком реду, HOBoj катедрали у изградгьи, капели Светог Рока итд.). Имовину црквене општине управл>ала je фондацфа Koja je у ту сврху била и основана. Према годишгьим извеппфима (39. слика), верници су редовито и Hajnemhe подизали дугорочне 3ajMOBe (на више година) од шест одето камате. Проласком година и опадагьем 6poja чланова црквене општине у именику извешта)а npnMehyjy се и дужни- ци Kojn нису били чланови вацке православне црквене општине. Велики део прихода цркве потицао je од станарине Kojy су плабали подстанари у куби Манчуке, затим од прилога верника (Koje до 1824. бележе HTBeiiiTajn), маши део прихода потицао je од камата 3ajMOBa, од таса, од і іродajе свеба (ове две последгье ставке последеьи пут се бележе у извеппфу за 1854. годину), затим од новца за звогьегье и прилога за милости гьу. т KARCSÚ 1880-1888, VII/89.
