Djoković, Milan: Ljubav; Q 249

- 7 PEDJA Tiše! MILENA Dobro. /U produženom afektu, karikirano šapude, kao da kaže: 1 šapatom reéi du ti to isto/. Nedeš me zaplašiti intrigama. PEDJA /jedva se uzdržava da ne plane/. Ja nišam došao ovamo da igram komediju. Hodu s tobom da porazgovaram prijateljski. Ako je to mogudno. MILENA 0 bože! /Samo št o ne zaplade/. J a ne mogu da razgovaram. J a ne igram komediju. J a sam Izgubila nerve. I učinila sam sve št o mogu da ostanem živa. Zbog moje nesredne majke, samo, prlznajem. Da nje nema 1 da ml nij e potpuno jasno šta bi za nju to značilo, posle svega, ja bih se ubila... Eto, sve sam ti kazala. Nemo j da me mučiš! Dva dana i jednu nod se ovde krvavo borim sa samom sobom a ti ml govoriš kako nišam htela da otvorím vrata. Ne da nišam htela. Nišam mogla. Kako da otvorím nekome ko ne može da me razume? 1 zašto da otvorím? Eto, otvorila sam tebi kad mi je postalo ja sno, kad sam samu sebe ubedila, 111, ved, ne znam ni j a šta se desilo, kad, kad sam, eto, definitlvno rešila da JíXfclööfaíxíXVW ne umrem. PEDJA Z al sta si htela? Da se ubiješ? Milena! MILENA /ode do stočida pored dlvana i izvadi revolver/ • Vidiš. Pun je. /Kroz grčevit osmeh/. Trebalo je biti heroj pa odbacitl ovakvu lepu mogudnost da se oslobodiš svega. Eto, j a sam našla tu snagu. Sve je a meni govorilo povucl obarač

, preatace muke aH

B^JBaAJBWHWwiw

^

agm, ne prepuštaj se Iluzijama, smrt je oslobo-