Djoković, Milan: Ljubav; Q 249
- 68 PEDJA Možda sam hteo da sprečim katastrofu, MILENA Zašto uvek misliš da je potrebno uplitati se u tudje sudbine i sprečavati katastrofe,kad su,sigurno ,vrlo cesto ,katastrofe jedino prirodno rešenje ? PEDJA Nije trenutak za meditacije, MILENA Pusti me da kažem.Zar ne vidiš šta je tvoja intervencija učinila ? Bez nje, ako bi danas tamo i ležala mrtva žena,ja ne bih oseóala grižu savesti. I on bi,isto tako,bio nešto što je u meni živelo i u meni umrlo,A ovako čekala sam da dodje preko mosta koji si ti,kad se srušio,opravio #Kamo sreče da si ga ostavio u ruševinama.Nij e samo jedan most u životu koji če nas odvesti nekuda,ne znam kuda. PEDJA Ako je potrebno da se utvrdi moja krivica,onda,odmah ču ti reči,ne poričem.Rriv sam.Nije trebalo da vas mirim.A ipak, učinio sam to.Zbog tebe.Zbog njega.Zbog toga što je on želeo da se objasnite.Zbog toga što si ti njega optuživala za svesnu laž.Zbog toga što ste mi drugovi.Zbog toga što volim njega.Što volim tebe.Zbog toga što sam,možda potsvesno,ko zna,hteo da pokažem,da dokažem tebi,njemu,sebi - da nišam jedva čekao i dočekao vaš raskid. • .Glupo je to istraživanje . Ja astm u ratu bio i islednik.Ali sam se borio s neprijateljejn.A šta sad da isledjujem,lome da sudim ? Prijateljima ? Zašto ? Ili sebi ? Pa neka bude.Kriv sam.A sad mogu da idem. MILENA (uplaši se). Ne ! Nemoj da ideš !
