Djoković, Milan: Ljubav; Q 249

- 4 PEDJA (hoc

e da odmah odbije njen neubedljiv razlog). Sinoć sam zvonio.I danas u podne.Nisi htela da otvoriš. MILENA Nišam htela.A nišam ni znala da si ti. PEDJA Zvonili su i drugi.Ne samo ja.Tvoja stara prijateljica sa prvog sprata zabrinuto me je pitala jesi li bolesna.Zvonila je,kaže,nekoliko puta,juče i danas.

U gimnaziji su me takodje pitali.Svi znaju da stanujemo u istoj kuči.Dva dana nisi dolazila na časové i nista nisi javila. MILENA Nišam. PEDJA Sve dobri razlozi, i ovde u kući i u školi, da se ljudi zabrinu. MILENA Čovek,valjda, ima pravo da se zatvori u svoju sobu i da Hikog ne pušta ? PEDJA Ali ako ne daje glasa od sebe kad mu zvone na vratima onda sam daje pravo drugima da nagadjaju... MILENA Da prekinemo taj razgovor ? (Ironično i jetko).Imam li,bar, to pravo da se u mojoj sobi ne govori o onome što ja ne želim ? PEDJA Ne.

Ovo je stvar našeg drugarstva.Kolegijalnosti

.I stvar...