Djoković, Milan: Ljubav; Q 249
- 53 pevamo pesme koje smo i tamo pevali,a čovek tu,s nama,ne bi hteo da ostane pasivan i muči se,može da mu bude nepri jatno od oseóanja izolovanosti. Tako se stvaraju kompleksi. . .i. .. MILENA Znam.I ti si promenio temu.Takvu uvidjavnost i takvu nefrazersku "brigu o čoveku" mogu još samo od tebe da očekujem iz čitavog kruga tih ljudi. PEDJA Molim te.Nije važno.Pusti.Jjisu ovo trenuci za takva diferenciranja nas - "solunaca".Ostavi.Prekinula si me.Da.To sam hteo reci.Neko od nas se setio da ne povredi osetljivost čoveka koji nije ratovao.Mi smo toga druga,čak,posle nekoliko trenutaka,postavili u središte pažnje,slušali ga kako razvija svoje teze o perspektivama našeg zapuštenog rudarstva.Tek ujutru,dok sam,još pijan, dremao u kolima,navrzla mi se ideja: a ona žena ? Naša drugarica ? Mi smo jeli njeno pečenje i njen podvarak,pili njenu kafu,uživali u onom što je napravila svojim rukama,a ne sečam se da joj je iko,bar konvencionalno,kao što rade buržuji ,zahvalio.Niko je nije pozvao da sedne,da barabar s nama priča. Istina je,mislio sam, da Turčin živi u nama.Sve je to primitivno.Ponižava.Mi ne znamo šta radimo.A nismo krivi što je to u krvi.Ne možeš da se otmeš sopstvenom murdarluku u shvatanjima.Sve je neprečišceno.Ni novo ni staro.Fasade lepih reči.Žena ljubavnica nas interesuje.A žena koja nema taj rafinman gubi se.Dos adna.Menjaš mesto za stolom. Ideš u drugu sobu.Osmehuješ se i lažeš.Gde smo to mi ? Šta mi znamo jedni o drugima ? Zar je ovo taj takozvani tempo ? Maksimalno urbanizirano ? Atomsko!Mlazno ? Zar mi zaista nemarno vremena da ji se medjusobno upoznamo ? Sklepamo karakteristiku za pola sata i mislimo da je to slika čoveka ?
