Djoković, Milan: Ljubav; Q 249

- 47 /Mala pauza/ ŽARKO Krivo ml je što nočas nismo razgovarali. DANICA Zašto? ŽARKO Tako. Ima nešto što bih ti radije rekao u mraku. Evo več sedmi dan zaustim, pa ne mogu da prevalim reč preko jezika. Umuknem. Oklenem na drugo. DANICA <ľv Osetila sam da te nešto tišti. Mučiš se. Učinilo mi se poodavmo. ŽARKO Mučim se. Hoču da kažem. A ne urnem da nadjem ni reč ni trenutak. DANICA Reci. Preda mnom si uvek sve mogao. Ne znam što ne hi sad. Reci. ŽARKO Teško je. DANICA Teško

1. ŽARKO i. Suvlše teško. Ali šta vredi. Jedanput se mora reči. Haj de. /Pogleda joj u oči/. Dohra moja drugarice. Znaš kako se osečam? Kao da izvlačim nož iz potaje na prijatelja. DANICA /uznemireno/ Da čujem. Govori. Ne plašim se j a noža u tvojim rukama.