Djoković, Milan: Ljubav; Q 249
To je veče. Upal jena sijalica u abažuru iznad divana slabo osvetljava prostoriju. Na vratima zvoni. Ponovo. Milena ćuti. Zvoni opet. Onaj napolju neće da ode. MILENA (naj zad digne glavu prema vratima.Gleda. Ne bi htela da otvori.Ali je muči od jednom iskrslo pitanie. Ona uznemireno prošapuce: "Da nije on ?" Prilazi vratima). Ko je ? 9 GLAS SPLJA (kao da šapuóe kroz ključanicu), Pedja. MILENA (ljuta na samu sebe što se odala). Izvini.Ne bih mogla da te primim. Nišam spremna. PEDJIN GLAS Molim te,moram hitno s tobom da govorim,Pusti me unutra. MILENA ( re zig ni ran o otvori vrata). Udji. PEDJA Opresti. MILENA < Ne razumem šta može da bude tol#ko hitno. PEDJA Ne razumeš ? MILENA Ne.
/
