Djoković, Milan: Ljubav; Q 249

- 33 beše... Posle joj pogledasmo dlanove. Krvave. Znaš, da je beton u baraci, išlo bi ko podmazano. Ali zemlja, pa se još oko mašine raskvasilo. A teško. Točkovi upadaju. ŽARKO O, bogamu! NIKOLA I ništa ti ne reče drugarica Danica? ŽARKO Ništa. NIKOLA Eto, vidiš, a meni svraka popila možak. Ziher nij e ništa rekla da se ne sekiraš. Da bolje spavaš. Oprosti. Ali, deteta mi, nemaš šta da brineš. U sigurnim je rukama sve ovo, druže inženjeru. ŽARKO /oštro/. Vidim. NIKOA Desilo se. Glavno da nema štete. Malo se okrvavili dlanovi i malo zalupalo srce, pa če da prodje. ' ŽARKO Dobro, videču ujutru. Hajde ti sad tamo. Pazi! Mogli su več krov da nam zapale nad glavom. Raspričao si se ovde... NIKOLA Oprostite. Znate da mi je to mana. Kad mi se jezik odreši ne mogu da ga zaustavim sve 1 da hoču. Hajde vi spavajte. ŽARKO Dobro. Spavaču. NIKOLA Laku noč.